Рачунарски софтвери за симулацију рада електричних кола

Да би разумели како функционишу струјна кола, могу се користити разни програми за симулацију рада струјних кола.

Phet.colorado.edu

Комплет за једносмерну струју (DC) -Виртуелна лаб

 

 
Кликни и започни
Picture

  1. Користећи Омов закон I=U/R израчунати вредност јачине електричне струје I = ? A (ампера), ако је вредност електричног напона U= 9 V (волти) а електричне отпорности R = 100Ω (ампера).
  2. Покренути PHET симулацију и креирати исто струјно коло са овим параметрима
  3. Користећи амперметар у симулацији, проверити вредност јачине струје и упореди са резултатом добијеним рачунским путем

Објављено под 8. разред | Оставите коментар

Кућне електричне инсталације

Да би се могла планирати и поставити електрична инсталација потребно је познавати поред електроинсталационог материјала и појам струјног кола и његово практично реализовање, пројектовање и цртање шема.

Проводници  се након увођења у кућу доводе до главних осигурача, а затим до електричног бројила који се налазе на разводној табли. После електричног бројила се рачвају у више огранака -струјних кола-струјно коло  шуко прикључница, струјно коло сијалица, обичних прикључница, звонца итд…

Потрошачима се доводи трансформисани напон тако што се доводе  4 проводника ваздушним или подземним путем и један од њих је уземљен и има напон 0, остале три фазе имају напон 220 волти.

Једнифазно струјно коло је прикључено на 1 фазу, а трофазно струјно коло је прикључено на 3 фазе.

Уземљење

У електротехници се  термин уземљење  користи за директну физичку везу са земљом-тлом, за потребе заштите од удара муња (громобран) и уједначавања потенцијала. У кућним електроинсталацијама уземљење је проводник спојен са земљом. Ако услед квара фазни проводник дође у додир с металним кућиштем уређаја који је уземљен, кроз фазни проводник протицаће велика струја. Велика струја тренутно избацује осигурач и на тај начин штити електричну инсталацију и људе.  Изводи се тако што се поцинкована трака, на коју су повезани сви заштитни водови инсталације, полаже у земљу. Отпор заштитног вода мора бити мали како би се опасност од струјног удара свела на минималну меру. Сваки електрични уређај с металним деловима који могу доћи у додир с људима мора бити повезан преко заштитног вода на уземљење (бојлер, електрични штедњак, грејалица, пегла, веш машина и слично).

Једно струјно коло сачињавају пријемник, извор електричне енергије и проводници који повезују пријемник са извором.

У домаћинству постоје: струјно коло сијалице са прекидачем, струјно коло бојлера са прекидачем, струјно коло решоа, струјно коло штедњака…

-струјно коло сијалице са једнополним прекидачем

-струјно коло сијалица са серијским прекидачем

-струјно коло сијалице са наизменичним прекидачем

-струјно коло сијалице, утичнице и једнополног прекидача

-струјно коло сијалица у серијској вези

-струјно коло сијалица у паралелној вези

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Кроз читаву историју људи су се трудили да новим изумима олакшају рад и живот. Циљ је био да се са што мање напора и уложене енергије дође до резултата. Најпре  су коришћене само просте машине (полуга, стрма раван, клин, котур и сл.) а за транспорт се користиле животиње. Затим је измишљена парна машина а касније и мотори са унутрашњим сагоревањем, електромотори итд.  Производња се из мануфактурне пребацила у масовну, транспорт људи и робе достигао је невероватне брзине, напредак се огледа у свакој људској делатности. све ово је убрзало живот људи и јавила се потреба да се рад човека, не само физички већ и мисаони, растерети употребом информационих технологија (ИТ). Како се рачунари повезани и врше међусобну размену података и програма говоримо о информационо-комуникационим технологијама (ИКТ). Рачунари, који су опремљени сензорима, комуникационим каналима и одговарајућим програмима, користе се за  за управљање процесима и уређајима, без учешћа човека или уз веома малу интервенцију. Ова технологија се назива, већ прихваћено у свету, назива Internet of Things („Интернет ствари“). Често се уређаји којима се управља рачунарима помоћу ове технологије називају „паметни“ или „интелигентни“ уређаји, јер могу самостално раде и регулишу свој рад. 
Управљање електричним, машинским и електричним склоповима апарата, уређаја и машина омогућено је помоћу великог броја повезаних рачунара који реализују различите акције без директног мешања људи. Уређаји су опремљени сензорима који прикупљају и шаљу податке на обраду а на основу тога врши се управљање процесима или уређајима и машинама.
Internet of Things (IoT) технологија се примењује  у свим областима људске делатности, од приватних (мањих) послова до великих корпорација, у индустрији, здравству, пољопривреди, економији, грађевинарству итд.

Picture

ИКТ се користи за праћење, управљање, контролу производа у индустрији и назва се Industrial Internet of Things (IIoT) . Њена примена је од настанка идеје до реализације и пласмана готових производа. ​Интелигентни системи прате и контролишу израду делова у индустрији, уочавају грешке и сигнализирају, пре појаве већег шкарта, или сами у ходу отклањају узроке.

Internet of Things (скраћено IoT) на нашем језику се преводи као Интернет ствари или Интернет интелигентних уређаја. То је појам који се односи на милијарде физичких уређаја широм света опремљених сензорима и софтверима, који су тренутно повезани на интернет како би прикупљали и делили податке. На тај начин, овим уређајима се омогућава тзв. „дигитална интелигенција“, тј. даје им се могућност да без учешћа човека користе потребне податке у одговарајуће време, уз помоћ којих уређаји могу сами да регулишу свој рад.

Интернет интелигентних уређаја је технологија која обезбеђује ефикасно повезивање дигиталног и физичког света, тј. повезивање сензора и актуатора из стварног света са интернетом. Другим речима, то је скуп међусобно повезаних уређаја, односно систем механичких и дигиталних машина и предмета, који омогућава да се подаци преносе преко интернета, а да се при том не захтева интеракција између људи или између људи и компјутера.
IoT и паметне куће
Паметне куће су места чије функционисање је заснована IoT  технологији, где има пуно ствари и предмета, апарата и уређаја који су повезани на интернет. То је једна од области у којој се велике технолошке компаније, као што су Amazon, Google и Apple, жестоко надмећу. Најочигледнији пример су паметни звучници као што су Amazon Echo, али такође постоје и паметни прекидачи и утичнице, сијалице, камере, термостати, паметни фрижидери…

Осим што се сви ови паметни уређаји показују као сјајна новина у опремању кућа и власницима знатно олакшавају живот, постоји и много озбиљнија страна њихове примене. Наиме, паметни уређаји могу помоћи старијим и болесним људима да буду независни од других и да олакшају породици или старатељима да комуницирају са њима и да их прате.

Најзад, ако добро разумемо како функционишу паметни уређаји у нашој паметној кући, и знамо све њихове могућности, као и начине њиховог правилног подешавања, можемо уштедети енергију – на пример, смањити трошкове електричне енергије или трошкове грејања.


То могу бити најједноставније играчке за децу, али и много озбиљније и сложеније ствари, као што су, на пример, млазни мотори опремљени хиљадама сензора који им служе да прикупљају податке и шаљу повратне информације. И више од тога – сензорима је могуће покрити читаве регије и области, како би уз њихову помоћ могли да контролишемо животну средину (ниво буке или загађења) или да вршимо безбедносни надзор над тим подручјима.

Данас се већ увелико користе разне паметне ствари – наши телевизори и наши фрижидери могу бити паметни, имамо системе видео надзора опремљене разним сензорима, паметно осветљење, паметно грејање, паметне куће и паметне градове. IoT технологија се примењује у пољопривреди, фабрикама, у саобраћају…

Picture

Ево и неколико једноставних примера:

Паметна сијалица се може укључити или искључити уз помоћ апликације на паметном телефону и тако она постаје интернет ствар. Уличне светиљке или осветљење у канцеларијама и другим пословним објектима поседују сензоре покрета, па се уз помоћ тих сензора саме пале када региструју нечије присуство, истовремено шаљући преко интернета (апликације) повратну информацију (упозорење).
Уз помоћ топлотних сензора системи грејања сами регулишу температуру у кући или стану, у зависности од тога да ли има присутних људи или не.
Уз помоћ сензора дима сигурносни системи преко интернет апликације шаљу упозорење на пожар.
Паметни фрижидери превазилазе оно што су могли класични комбиновани фрижидери јер уз помоћ термо сензора сами регулишу сложене програме управљања температуром и могу чак слати обавештења када у фрижидеру нестане одређених намирница.
У паметним градовима постоје чак и паметни контејнери који сами упозоравају да су пуни и да их је потребно испразнити.
У пољопривреди се користе паметни системи наводњавања, који одређују оптималну количину воде потребну за заливање пластеника, њива и другог пољопривредног земљишта.
Важно је напоменути да се термин IoT користи за уређаје за које се обично не претпоставља да би могли да имају интернет конекцију и који могу да комуницирају са мрежом независно од људског учествовања. Тако на пример, рачунари се генерално не сматрају IoT уређајем, као ни паметни телефони – иако је паметни телефон препун разних сензора. Међутим, паметни сат, фитнес наруквица или било који други уређај који можете носити свуда са собом се сматрају IoT уређајем.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Професије у области електротехнике

Електротехника обухвата производњу електричне енергије, пренос као и све врсте њене употребе. Електротехником се бави електроинжињери, електротехничари, електричари разних профила и аутоелектричари.

Радници у овој грани технике раде на пословима постављања електричних водова, производе електричне машине и делове, монтирају уређаје, машине, светлосне уређаје и слично. Аутоелектричари одржавају електричне и електроничке уређаје и инсталације у аутомобилу, монтирају и демонтирају расвету аутомобила и регулишу стартовање возила.Информатичким технологијама се баве информатичари, програмери, а уско је повезана са свим осталим пословима и занимањима.

Информационо комуникационе технологије (ИКТ) су присутне у свим гранама савременог света од наставе у школи, у аутомобилу док се возите, у медицини, у продавници док плаћате рачуне и слично.

Обезбеђују у свакодневном раду подршку компјутерских система, инсталирање нових програма и опреме, успостављање и одржавање мреже и других система за комуникацију података и рад с њима, обезбеђивање техничког надзора производње, употребе, одржавање и поправке телекомуникационих система.

Роботика је грана науке о роботима, њиховом дизајну, изради и примени. Обухвата поље информатике, машинске технике и електротехнике. Роботиком се баве инжињери и техничари роботике.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Технички исправан бицикл/мопед -безбедно учешће у саобраћају

Бицикл је превозно средство које се може возити равноправно у јавном саобраћају од дванаесте године. Да би се безбедно кретало у саобраћају, сви делови бицикла/мопеда морају бити у исправном стању.
Самo технички исправан бицикл може учествовати у саобраћају.

Ако бицикл није исправан може се изгубити контрола, а повреде услед пада могу бити врло озбиљне.

У саобраћају, технички исправан бицикл мора имати:
• Исправну кочницу за сваки точак;
• Једно предње бело светло (не долазе у обзир друге боје);
• Једно светло црвене боје на задњој страни.
Није обавезно, али је пожељно, јер повећава безбедност имати и звонце и наранџасте (или жуте) катадиоптере (мачје око) на педалама.
Ако бицикл није дуже вожен или после нпр. зимске паузе потребно је урадити детаљнију проверу.
Провера техничке исправности може кренути од једноставнијих ствари као што је провера исправности светла на бициклу. Постоје различита светла за бицикле
према квалитету и начину напајања. Данас се често користе светла која у себи имају батерију. Задње црвено светло на бициклу је подједнако важно као и предње бело, што се често занемарује.
Најчешће коришћени алат за једноставно одржавање бицикла је: одвијач са крстастим врхом, имбус кључеви (4,5,6) и виљушкасти или окасти кључеви величине 13, 14 и 15.


Код провере бицикла обрати пажњу на следеће:

-Ход ручице кочнице треба да је такав да возач може стезањем да кочи, а да то није велики напор који ремети вожњу. Пакне су најједноставније за проверу и одржавање, оне су постављене уз обруч точка бицикла. Код пакни кочница потребно је проверити да ли је сајла добро затегнута (не претегнута), односно да ли се стезањем ручице пакне кочнице равномерно приближавају точку.
Хидрауличне имају сложенији систем и то би требало да поправља стручно лице.



-Управљач бицикла треба да је лако покретан и добро управљив. Подешава се по висини тако да одговара возачу. Управљач се у току вожње не сме испуштати из руку.

-Сваки део бицикла мора бити чврсто спојен за рам бицикла, али током времена се дешава да се поједини делови олабаве и постану несигурни. Висина седишта бицикла треба да је таква да возач када се заустави може целим стопалом да стане, али када вози, нога мора да се потпуно исправи у најнижој тачки окретања педала.




-Ако се бицикл неће дуже возити (нпр. у току зиме) пожељно је да подигнути бицикл на неку подлогу тако да се не ослања точковима да би гуме дуже трајале. Пнеуматици су веома важни, па треба да обратити пажњу на њихов квалитет. Притисак у пнеуматицима треба да је такав да гума није предувана, али и да није премали да се не би цепала гума. На гумама је означен највећи дозвољен притисак.



-Ланац и ланчаници треба да су увек при вожњи добро подмазани и лако покретни, због бољег преноса, али и како би заштитио преносни систем од корозије. После летње сезоне, обавезно треба ланац и ланчанике добро очистити од прљавштине и да одмастити од старог средстава за подмазивање. Не треба ставити превише средства за подмазивање. Ланац се подмазује постепено
тако што је задњи точак одигуне дасе може да окретати ланац без оптерећења. Када се врши подмазивање, мењачем треба пребацити ланац на сваки ланчаник тако да сви буду подједнако заштићени.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Електрични и електронски уређаји у аутомобилу

Уређаји у моторним возилима користе једносмерну струју која је сачувана у акумулатору. Постоје и уређаји за производњу, расподелу и потрошњу електричне енергије.

Код моторних возила значајну улогу имају мали генератор за производњу електричне енергије и акумулатор који омогућава напајање електричних уређаја кад извор не функционише.

Електрични уређаји у аутомобилу су:

-уређаји за добијање и акумулацију електричне  енергије,

-уређаји за покретање мотора,

-уређаји за паљење радне смеше,

-уређаји за осветљење и сигнализацију возила,

-осигурачи,

-прекидачи,

-систем за прање и брисање стакла,

-систем за климатизацију,

-антена и радио…

Сви ови уређаји повезани су проводницима у једну целину.

Уређаји за добијање и акумулацију електричне  енергије

Алтернатор производи потребну струју која се складишти у акумулатору. Вратило мотора, преко клинастог каиша, обрће ротор генератора и тако он производи струју само док мотор ради.


Акумулатор има напон од 6, 12, 24 V. Они су стална резерва електриčне енергије.

Акумулатор је врста батерије, електрохемијског уређаја, која је способна да врши двоструко претварање (конверзију) енергије. Могуће је претварати електричну енергију у хемијску, што се сматра пуњењем акумулатора, јер се тада врши увећање потенцијалне енергије акумулатора. Међутим, могуће је вршити и претварање хемијске енергије у електричну, као и код сваке батерије, прикључењем електричног потрошача на крајеве акумулатора (полове) када акумулатор производи електричну енергију и предаје је електричном колу.

Акумулатор се састоји од једне или више ћелија које имају две електроде (катоду и аноду) које су уроњене у електролит. Једна ћелија оловног акумулатора даје напон од приближно 2 V, а серијским повезивањем ћелија добија се акумулаторска батерија називног напона који одговара броју ћелија помноженим с напоном једне ћелије. На пример, за називни напон од 12 V потребно је спојити 6 ћелија од 2 V серијски.

Уређаји за покретање аутомобила

Покретање погонског мотора се остварује системом за стартовање који чине:

-акумулатор,

-прекидач (контактни кључ),

-електропокретач (стартер/алнасер),

-спојни каблови.

Када се укључи пекидач (помоћу контактног кључа), потече јака струја из акумулатора до покретача, а од овог кроз масу назад у акумулатор. Покретач окрене неколико пута замајац док мотор не упали, тј. док не почне да ради.

Главни део система за стартовање возила чини електромотор једносмерне струје, тзв. електрични покретач (стартер/анласер).

Електропокретач (стартер, анласер) је мотор једносмерне струје, који преко зупчаника покреће мотор.

Анласер има неке додатне делове како би могао на време да покрене мотор СУС, а касније, када мотор достигне потребну брзину обртања (број обртаја), да се одвоји од мотора и престане са радом.

Главни делови су: статор, ротор, погонски зупчаник, спојница која се састоји од клизног лежаја и зупчаника, двокрака полуга, електромагнет и четкице.

Изглед и делови електропокретача (анласера): 1 – ускочни
зупчаник, 2 – полуга, 3 – укључни магнет, 4 – ротор, 5 – статор, 6 –
колектор, 7 – четкице, 8 – лежај слободног хода, 9 – пужни пренос, 10 –
завојница, 11 – повратна опруга


Систем за паљење радне смеше се састопји од акумулатора, бобине, кључа за паљење, разводника паљења, свећице. Омогућава да се помоћу електричне варнице пали радна смеша у цилиндрима.


Разводник паљења се састоји од разводне капе, разводне руке, прекидача, картера и кондензатора. Обезбеђује варнице на свећицама сваког цилиндра у одређеном тренутку.


Бобина се састоји од кабла високог напона, секундарног и примарног намотаја. Служи да разводник паљења распоређује на свећице.


Уређаји за сигнализацију и оветљење су фарови. Фар се састоји од огледала у чијој се жижи налази електрична сијалица са два влакна. Огледало зрачење које емитује једно влакно оно враћа преко целе рефлектујуће површине.

Покретање погонског мотора остварује се системом за стартовање
којег чине: акумулаторска батерија, прекидач у облику контактног кључа,
електромотор једносмерне струје (електропокретач, стартер или анласер) и
спојни каблови. Када се укључи прекидач помоћу контактног кључа,
потече јака струја из акумулаторске батерије реда величине 100 А до
електропокретача (анласера), а од овог преко негативног пола назад у акумулатор. Електропокретач је механичким путем преко зупчаника повезан
са замајцем мотора СУС и окреће га док мотор не почне да ради тј.
„упали“. (Некада је за ово служила „курбла“)

Електронска опрема на возилу:

• ЕСП систем – систем стабилности возила

• АБС (Anti-Lock Braking Sistem)-антиблокадни систем кочница,

• АСР- систем за регулацију проклизавања погонских точкова при интензивном кочењу

• Електронска регулација преноса снаге у диференцијалу

• Ваздушни јастуци и сигурносни појасеви

• Електронска заштита возила, аларми

• Систем за контролу одстојања возила

• Електронско управљање аутоматским мењачем

• Електронска регулација брзине-темпомат

• ГПС,телематски уређаји

• Клима уређај • итд

Сваки од многобројних електронских система управљања на возилу има низ различитих сензора – давача и да би возило функционисало као целина неопходно је да ти системи међусобно размењују информације. То условљава веома сложену хардверску и софтверску структуру савремених и будућих возила.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Саобраћајна средства на електрични погон и хибридна возила

ИСТОРИЈА ЕЛЕКТРОМОБИЛА

Познаваоци историје аутомобилизма добро знају како је она заправо започела електромобилом – возила на електрични погон су крајем 19. века доминирала над аутомобилима који користе моторе са унутрашњим сагоревањем. Данас се то чини чудним, али електромобили су испрва били далеко популарнији, док су на прелазу претходна два века возила покретана дериватима нафте била ретка. Постојала је и трећа група – парни аутомобили.

Године 1900. најпродаванији аутомобил на глобалном тржишту био је електрични ауто који, за разлику од аутомобила на бензин, није имао проблем са вибрацијом, непријатним мирисима и стварањем буке. Такође, када је јутро било хладно, власницима аутомобила на пару било је потребно око 45 минута да загреју и покрену своје возило. Пристојни путеви су притом постојали једино у градовима, па су локалне вожње биле најчешће и ограничен домет електричног аутомобила није долазио до изражаја.

Развој електричних возила почиње у железници. Вагоне је покретао минијатурни мотор који је 1835. године развио Американац Томас Давенпорт. Истовремено, шкотски изумитељ Роберт Дејвидсон конструисао је прву електричну локомотиву, а први аутомобил направио је Роберт Андерсон, такође у Шкотској. Развој нешто успешнијих модела са батеријама за једнократну употребу почиње следеће деценије у САД, док ће масовнију производњу доживети тек на самом крају XИX века.

Године 1899. белгијски тркачки електромобил La Jamais Contente први пут достиже брзину од 100 километара на час и поставља светски рекорд брзином од скоро 110 km/h. Прве комерцијалне примерке произвођача Електрик Кериџ енд Вегон компани из Филаделфије возили су њујоршки таксисти. Модел пхаетон је 1902. године могао да пређе 30 километара брзином једва нешто већом од 20 km/h. Коштао је 2000 долара.

До Првог светског рата појавило се више од 100 произвођача електричних аутомобила, али након рата, како су путеви постајали бољи, а цена бензина падала, електромобили губе тржиште – купују се ређе и цена им расте. Последњи ударац задао им је Хенри Форд са својим моделима од 500 долара. Цена електричних аутомобила наставила је да расте између два светска рата, па су током тридесетих година готово нестали.

Први електрични аутомобил:

Електромобили се враћају на тржиште бојажљиво – актуализацију доживљавају тек од 1960. када почињу разматрања о алтернативним горивима и смањењу емисије штетних гасова.

У многим земљама су индивидуално развијани мање или више ефикасни електромобили, а мање је познато да је неколико покушаја вредних дивљења било и у Београду.

Постоје три категорије електричних возила:
-потпуно електрична возила
-Plug-in хибридна електрична возила
-електрична возила продуженог домета

Потпуно електрична возила покреће искључиво електрични мотор и имају пуњиву батерију уграђену у систем. Потпуно електрична возила су идеална за градске вожње и покоји дужи пут. Што се тиче пуњења, могу се пунити на исту утичницу на коју пуни мобилни телефон.

Plug-in хибридна електрична возила поседују пуњиву батерију, али исто тако имају резервоар горива. Стога када је возилу потребна додатна снага, аутомобил укључује стандардни бензински мотор како би ју произвео. Plug-in хибриди су савршени за оне возаче који редовно иду на дужа путовања или дуже путују на посао.

Електрична возила с продуженим дометом слична су Plug-in хибридима, али немају велики резервоар горива уграђен у возило. Уместо њега стављен је мањи бензински генератор који “помаже” батеријама када је то потребно.

Предности:


– Већина електричних аутомобила поседује фантастично убрзање до 60, па и до 100 km/h. Возна динамика је већином одлична, јер аутомобил фантастично “лежи” у кривинама захваљујући пре свега ниском тежишту због тешких батерија које су постављене у дну возила.
-Многи е-мобили имају фантастичан коефицијент отпора ваздуха зато што имају аеродинамичан облик и не морају да прате дизајнерска правила неопходна за функционисање возила са СУС мотором. Ово гарантује боље убрзање, већу максималну брзину и наравно више пређених километара по једном пуњењу.
-Већи део развијених земаља за куповину електричног аутомобила нуди субвенције у износу оо 3-8.000 евра. Осим тога, бројни градови нуде разне друге привилегије. Осим бесплатних јавних пуњача, ту је и бесплатан паркинг, као и мања цена регистрације возила.
– Трошкови одржавања су изузетно ниски. Електромотор има мало покретних делова, те је одржавање крајње једноставно и јефтино. Код електричних модела нема мењања уља, користи се једностепена аутоматска трансмисија која је веома поуздана, нема течности за хлађење, разних филтера, каишева итд…
-Електрични аутомобили су веома поуздани. Управо због горе наведених разлога поузданост је на веома високом нивоу. Мали део покретних делова унутар самог електромотора је велики плус.
– Електрични аутомобили су бешумни, што би значајно допринело смањивању буке. Мада је ово уједно и мана, истраживања која је спровела Европска комисија указују да је звучна загађеност градова на Старом континенту један од већих проблема са којима се становништво урбаних центара суочава.
-Нема емисије штетних гасова. Већ смо рекли да електрични аутомобил није еколошки због начина производње самог возила, али и електричне енергије. Ипак, када је аутомобил у употреби он не емитује никакве штетне гасове, што је дефинитивно велика врлина оваквих модела.

Недостаци:


– Електрични аутомобили су поприлично скупи. Пре свега јер су батерије које користе такође скупоцене, а како је обим продаје електричних и хибридних модела и даље мали, један од основних закона економије да је цена израз реткости упућује на то да батерије никако не могу појефтинити све док број продатих електричних аутомобила не постане значајно већи.
– Колико год да се на овом пољу напредује, електрични аутомобили ограничени су капацитетом својих батерија. Иако се ради на уграђивању супер-пуњача на главним путним артеријама у Европи, сама чињеница да ретко који актуелни електромобил има аутономију кретања већу од 500 километара значи да овакво возило није подобно за дуже путовање. Решење је у батеријама са већим капацитетом складиштења енергије и бржем пуњењу.
-Недостатак јавних пуњача. . Чак и најразвијеније државе света где је продаја електричних аутомобила одлична, муку муче са пуњачима.
-Електрични аутомобил није еколошки. Произвођачи често стављају у први план епитет “зелени” када говоре о оваквом типу возила. Истина је наравно далеко од тога. Иако електрични аутомобили не емитују штетне гасове они се производе на апсолутно исти начин као и конвенционални модели. Притом, уколико електрична енергија коју они користе не стиже из обновљивих извора, утом је ситуација још и гора. Поред тога, електрични аутомобили користе батерије у којима се налазе ретки метали кобалт, никл и манган.
– Због масивних батерија, готово све електричне моделе одликује изузетно велика маса наспрам њихових конвенционалних рођака. Ово негативно утиче на аутономију кретања, али још битније на зауставни пут приликом кочења.
-Недостатак звука. Не, не говоримо о звуку мотора са унутрашњим сагоревањем који пуристи толико воле, говоримо о томе да електрични аутомобили не емитују звук сем јединственог зујања. Ово је проблем поготово за пешаке који не виде па се ослањају на чуло слуха. ЕУ планира да натера све произвођаче е-мобила да у своје моделе уграде апарат који ће емитовати звук током кретања.
-Батерије нису вечне. Капацитет батерија са годинама опада, те се после одређеног времена батерије морају заменити. Не постоји консензус међу произвођачима на колико пређених километара треба извршити замену батерија нити после колико времена.

У савременим електричним возилима се као извор енергије користе разни полимери, па батерије од цинка, али су последњих година најчешће у употреби литијум јонске батерије, исте оне које користе паметни телефони и лаптопови. Ова врста батерија са катодом од литијум кобалт оксида и графитном анодом има убедљиво најбољи однос количине наелектрисања (мерене у ампер сатима) у односу на масу. Други типови батерија су тежи, а дају мање струје, док ћелија литијум јонске батерије може да задржи импресивних 200 Wh по килограму. Литијум јонска батерија има и јако добар однос пуњења и пражњења са ефикасношћу од 80 одсто, док је њена највећа слабост кратак животни век (што добро знају власници лаптопова).

Упркос томе, литијум јонска батерија је решила највећи изазов који су имали власници раних електричних возила, а то је ефикасност пуњења. Модерне батерије су постале тако ефикасне да се за само 30 минута могу напунити до 80 одсто – мада се електрична возила махом пуне у гаражи, са оваквом ефикасношћу, електромобил се и на дужем путу може напунити током паузе за кафу.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Професије (занимања) у области машинства

Подручја рада у области технике можемо сврстати у неколико група у зависности којим се послом баве, а то су:

– саобраћај и телекомуникације,

– машинска техника,

– грађевинарство и архитектура,

– електротехника – геологија и рударство,

– информатичке технологије и

– роботика итд…

Машинска техника обухвата послове конструисања, производње, испитивања и обраде материјала, контроле, употребу и одржавање алата и машина. Обрађују се различити материјали коришћењем алата, машина или апарата. Послови се најчешће обављају у фабричким погонима, пројектним бироима, индустријским погонима, лабораторијама, радионицама и у сервисима.

За успешан рад у овој области важно је да схватите начин рада машина и уређаја, схватите и добро представљање односа у равни и простору, спретност руку (посебно код разних врста поправки). Нека од занимања у овој области су: аутомеханичар, машински техничар за компјутерско управљање , машински инжењери итд.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Електрична инсталација – опасност и мере заштите

Електрична инсталација је део  преносног система од места прикључка  на мрежу ниског напона до пријемника-потрошача.  

Да би се могла планирати и поставити електрична инсталација потребно је познавати поред електроинсталационог материјала и појам струјног кола и његово практично реализовање, пројектовање и цртање шема.

До домаћинства може бити доведена  монофазна  или  трофазна  инсталација.  Трофазна инсталација је боља од монофазне јер може поднети већи број укључених потрошача одједном, јер има три фазе а монофазна само једну...

Први уређај у кућној електричној инсталацији је електрично бројило. Испред бројила на свакој фази постављени су главни осигурачи.

Од бројила струја се грана у више струјних кола а свако појединачно коло(и потрошачи на њему) заштићено је осигурачима који су смештени у кутију са осигурачима.

Опасност и заштита од стријног удара

Струјни удар настаје у тренутку када електрична струја протекне људским телом, тј. када људско тело постане део струјног кола. Струјни удар може се догодити ако се људско тело нађе: између два фазна проводника, између фазног и нултог проводника, између фазног проводника и земље и између металног предмета који је (услед квара) у додиру с фазним проводником и земље. Од јачине електричне струје зависи како ће људско тело реаговати.

Електрична енергија је опасна приликом проласка кроз људско тело, због топлотног дејства,  утицаја на хемијски састав крви и нервни систем, а нарочито због поремећаја рада срца и дисајних органа. Последице овог деловања зависе од јачине струје, трајања њеног дејства  и  пута  кроз  тело.

Опасном се сматра трајна струја јача од једног милиампера (мА) и то зависи од здравља, стања коже, обуће, одеће…

Према истраживањима, струја од 20 мА изазива болно грчење мишића.

Са електричном енергијом јачине 30мА може се издржати само пар секунди, уз грчење мишића руке и немогућност отпуштања обухваћеног проводника.

Струја од 50 мА доводи до губитка свести.

Струја јачине 100 мА има смртоносне последице.

Што је време проласка електричне струје кроз тело дуже, мања је подношљивост организма.

Велика је разлика да ли је проводник са струјом само додирнут или обухваћен, односно стегнут. У случају само додира услед електричног удара биће рука брзо повучена, док у другом случају, због грча то више није могуће.

Најопаснији је пут електричне струје кроз предео срца и то се дешава када се струјно коло затвори преко обе руке, или једне руке и ноге.

Према постојећим прописима додирни напон не сме прећи вредност од 65 волти (V).

Код особа које доживе струјни удар јављају се видљиви симптоми: бледило, широке зенице, неправилан рад срца, сметње у дисању, губитак свести, а у неким случајевима и опекотине.

Пружање помоћи у случајевима струјног удара

Што пре треба прекинути довод струје, искључити најближи прекидач, одврнути осигурач, или извући утикач из утичнице преко које је унесрећени у вези са напоном.

Ако је проводник у вези са унесрећеним, може се уклонити сувим штапом, или вукући унесрећеног за суви део одела. Ако у близини нема гумених рукавица, треба стајати на сувој дасци или пластичном поду.

Ако унесрећени не дише или је у дубокој несвести, потребно је најхитније затражити лекарску помоћ, а у међувремену масирати срце у комбинацији са вештаким дисањем. Због поремећаја крвотока, у мозгу настаје мањак кисеоника, а познато је да мождане ћелије само неколико минута могу преживети без њега. Ово треба наставити и дуже време, при чему се спасиоци смењују, све до успостављања природног дисања.

Мере које је потребно предузети за заштиту од струјног удара:

  1. Никада не додиривати неизоловане проводнике.
  2. Изоловати делове који су под напоном, и поставити ван домашаја (минимално 2,5 метара у висину).
  3. Повремено испитати исправност (функционалност) заштитне склопке.
  4. Не укључивати електричне уређаје у влажним просторијама нити влажним рукама.
  5. Не употребљавати електричне уређаје са оштећеном изолацијом или оштећеним заштитним водом.
  6. Носити обућу са гуменим или дебљим пластичним ђоном док прети опасност од струјног удара.
  7. Када се поправља електрична инсталација, искључити главне осигураче и користити добро изолован алат.
  8. Пре поправке електричног уређаја, потребно је искључити га из електричне мреже.
Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Примена електричних апарата и уређаја у домаћинству и штедња енергије

Днас је тешко замислити дан без електричне енергије. Без обзира где се налазимо, на послу, код куће, у школи, на факултету, употреба струје је свакодневна. Користи се за грејање, хлађење, кување, осветљење, превоз и много тога још.

Начин на који се та енергија користи битно утиче на нашу околину и живот. Није само битно да ли искључујемо апарате онда када их не користимо, већ и да ли они спадају у категорију штедљивих, тј. енергетски ефикасних уређаја.


Енергетски ефикасни уређаји трају дуже и троше мање струје.

Узмимо, на пример, класичне сијалице. Оне производе светлост, али такође у том процесу троше и електричну енергију за стварање топлоте, што је заправо изгубљена енергија. Нове штедљиве сијалице стварају исту количину светлости без изгубљене енергије. Истина је да такве сијалице више коштају, али оне не само да имају дужи век трајања, већ и троше мање струје, што значајно смањује рачун.

Исти принцип важи за све врсте енергетски ефикаснијих уређаја. Фрижидер који штеди енергију трошиће мање струје од старог модела, али ће и даље држати храну хладном. Машина за прање веша која има класу енергетске ефикасности А+++ ће такође опрати веш као и нека друга машина ниже енергетске класе, али ће притом потрошити мање електричне енергије.

Енергетске класе


Европска унија је усвојила јединствени систем ознака енергетске ефикасности кућних апарата. Дефинисана је скала од седам основних енергетских класа, а то су:

A

B

C

D

E

F

G


Према овој скали најефикаснија је класа А, док је најмање ефикасна класа G.

Поред тога, у оквиру најефикасније класе А могу се користити и три допунске класе. То су: А+, А++ и А+++. Оне још прецизније одређују већу ефикасност уређаја.


Бројна истраживања су показала да су кућни уређаји највећи потрошачи електричне енергије у једном домаћинству. Овде се посебно мисли на веће потрошаче, као што су: замрзивачи, фрижидери, електрични шпорети, машине за прање и сушење веша, судомашине, бојлери. Сматра се да они годишње потроше петину укупне електричне енергије која је потребна домаћинству.

Али, уштеда која се годишње може остварити само уз помоћ уређаја више енергетске класе веома је значајна. У прилог томе говори и чињеница да разлика у цени између уређаја енергетске класе А и енергетске класе А+++ износи само неколико хиљада динара.

Иако енергетски ефикасни уређаји могу бити нешто скупљи од мање ефикасних, њихова куповина се може исплатити кроз неколико месеци и то уштедом електричне енергије. Такви уређаји ефикасније раде, немају губитке, троше мање струје, па су и укупни рачуни мањи.

Разлика између уштеде енергије и енергетске ефикасности
Уштеда електричне енергије се често погрешно интерпретира, па се схвата као штедња која неизбежно доводи до смањења квалитета живота.

Уређаји који штеде електричну енергију и скала енергетске ефикасности

Међутим, уштеда се односи на све оно што можемо предузети како не бисмо расипали енергију, а што не подразумева одрицање и не нарушава квалитет нашег живота. Под тим се подразумевају једноставне и уобичајене навике које се могу усвојити као начини понашања, као што је искључивање светла након изласка из просторије.

Са друге стране, енергетска ефикасност је појам који се односи на употребу уређаја и апарата за чији рад је потребно мање енергије.

Енергетски ефикаснији можемо бити на више начина:

-замените обичне штедљивим сијалицама
-уколико сте у могућности, потребно је изоловати кућу/стан и затворити све евентуалне отворе направљене монтирањем спољних јединица клима уређаја
-ако купујете нове уређаје, изаберите оне са ознаком Energy Star јер такви уређаји припадају групи са најмањом потрошњом електричне енергије
-потрудите се да не расипате струју беспотребно


Ако се примењује све горе наведено, не само да ће се смањити потрошња електричне енергије, већ ће се она рационално користити.

Кућа са скалом енергетске ефикасности окружена зеленилом као симбол рационалне потрошње енергије у кући

Свакако не треба ићи ни у другу крајност. Није енергетски ефикасно избацити све старе уређаје и заменити их новим, штедним уређајима. Уместо тога, причекајте да се истроше, а затим их замените.

Које информације крије енергетска налепница на уређајима?
Законом о ефикасном коришћењу енергије у Републици Србији 2013. године одлучено је да производи који троше струју морају имати ознаку енергетске ефикасности. Најпре је то правило важило само за неке уређаје за домаћинство, а данас обухвата већину њих.

На енергетској налепници су истакнуте бројне корисне информације које ће вас упознати са параметрима енергетске ефикасности одређеног уређаја. Садржај енергетских налепница се разликује од уређаја до уређаја (није исти код фрижидера, машина за веш, клима, телевизора и других уређаја), али неки од најважнијих ознака су:

-енергетска класа уређаја – Приказана скалом од А+++ (или од А) до G
-годишња потрошња енергије – Изражена у киловат-часовима струје годишње (kWh/годишње)
-ниво буке – Изражен у децибелима (dB)


Пример енергетске налепнице са различитим параметрима

Ове карактеристике представљају суштину свега онога што треба имати у виду када купујете нови уређај за свој дом или пословни простор.

Светски дан енергетске ефикасности


Још од 1998. сваки 5. март се обележава као Светски дан енергетске ефикасности.

Најважнији циљ обележавања овог датума сваке године је подизање свести о неопходном смањењу потрошње електричне енергије и њеном рационалном коришћењу.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар