Зависност очувања животне средине од технологије

Животна средина представља скуп природних и створених вредности чији  међусобни односи чине окружење и услове за живот, а Уставом се предвиђа право на здраву животну средину као једно од основних права и слобода сваког грађанина.

Загађење животне средине представља уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи.

Индустрија учествује у емисијама загађујућих материја у ваздух и воде, деградацији земљишта, генерисању отпада, коришћењу енергије и др. Проблеми загађења животне средине су добрим делом резултат застареле технологије и опреме, као и ниске енергетске и сировинске ефикасности. У циљу спречавања и контроле загађивања предузећа треба да реконструишу или иновирају постојеће технолошке процесе, уведу најбоље доступне технике и најбоље праксе по животну средину. 

Сектор енергетике је значајан загађивач животне средине. Неповољан утицај углавном потиче из електрана које користе лигнит као гориво, као и из нафтне индустрије. Технолошка застарелост енергетског система условљава и ниску енергетску ефикасност и озбиљно оптерећује животну средину. Да би се превазишли постојећи недостаци, енергетска политика је фокусирана на коришћење обновљивих извора енергије, имплементацију програма енергетске ефикасности, програма рационалне употребе енергије, на успостављање механизама чистог развоја, као и на повећање сигурности снабдевања енергијом и енергентима, и др.

Друмска возила су један од главних извора емисија загађујућих материја у ваздух у, посебно у већим градовима. Емисијом издувних гасова долази до ослобађања СО2, ЦО, НОx, прекурсора О3, честица и олова у атмосферу. Такође, транспорт је велики потрошач енергије, а одговоран је и за загађење буком. 

Према типовима, односно компонентама животне средине које се загађују, загађење се дели на:

  • загађење ваздуха,
  • загађење воде,
  • загађење земљишта.

Загађење ваздуха представља уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту. Главни узрочници загађивања ваздуха су саобраћај, производња електричне струје, индустрија, шумски и пољопривредни пожари и спаљивање.

Гранична вредност емисије (ГВЕ) је највиши дозвољени ниво количина и концентрација штетних и опасних материја на месту извора загађивања.
Мере за спречавање и смањење загађивања ваздуха и побољшање квалитета ваздуха обухватају:
• прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из стационарних и покретних извора загађивања;
• утврђивање максималних националних емисија за поједине загађујуће материје;
• прописивање дозвољених количина појединих загађујућихматерија у одређеним производима (нарочито у течним горивима, као и у одређеним бојама и лаковима);
• смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште;
• постепено смањивање употребе супстанци које оштећују озонски омотач…

Загађивања вода је свака човекова активност која умањује употребљивост воде као ресурса. Загађење воде се јавља кад се загађивачи директно или индиректно испуштају у воду без адекватног третмана за уклањање штетних једињења. Загађење воде утиче на биљке и организме који живе у тим воденим системима. У скоро свим случајевима ефекат је штетан не само за индивидуалне врсте и популације, него за целокупну биолошку заједницу. Главни загађивачи су отпадне воде, док штету спречавају системи за обраду отпадних вода. Загађење воде може бити биолошко, термално, хемијско и физичко.

Како се сам процес загађивања воде тешко може спречити, заштита вода првенствено је усмерена на смањење утицаја отпадних вода. То се ради кроз опште еколошке мере, радне акције, еколошки активизам, образовање појединаца на пољу значаја воде за планету Земљу. Најважније је следеће:

  • утврђивање квалитета воде и могућности водотока да прими отпадне воде
  • регистровање свих познатих загађивача, њихову локацију и степен загађивања
  • вршење сталне контроле отпадних вода у близини водотока
  • пречишћавање отпадних вода
  • измештање индустрије на места на којима ће загађивање бити минимално
  • подизање свести појединаца о неопходности чисте и питке воде 

Под загађивањем земљишта подразумевају се промене физичких, хемијских и биолошких својстава земљишта, које доводи до смањења његове плодности и способности за нормално одвијање процеса разлагања, а тиме и кружења материја у природи. Свака промена у погледу карактеристика земљишта може имати знатне последице на укупан састав живог света и процесе који се одвијају у екосистему.
Један од највећих извора загађивања земљишта је савремена пољопривреда. Пољопривредна земљишта загађују се непосредно хемијски – пестицидима, ради сузбијања корова и других штеточина, али и прекомерном употребом вештачких ђубрива. Облици непосредног загађивања су и бројне депоније комуналног и индустријског отпада, рудници са површинским копом, каменоломи, вештачка акумулациона језера која потапају плодно земљиште, прекомерна и неадекватна урбанизација, сеча шума која доводи до ерозије плодног земљишта и слично. 

Све методе пречишћавања се деле у две групе у зависности од тога да ли се пречишћавање врши на месту контаминације или се земљиште ископава и одвози до места где се врше различити начини његовог пречишћавања.

На месту контаминације земљишта може се користити пропуштање воде, ваздушне струје или паре под притиском, јоноизмена или прскање земљишта раствором бактерија које потпомажу процесе разлагања. Уколико за ове методе не постоје одговарајући услови могуће је ревитализовати земљиште додавањем хумуса или применити различите облике мелиорације.
Код ових метода контаминирано земљиште се ископава и одвози на пречишћавање. Од метода се најчешће користе : компостирање, обрада у биореактору, термичко пречишћавање на ниским или високим (200-1200 °C) температурама, хемијска екстракција, стабилизација и селективно коришћење.

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Заштита животне средине обухвата мере за: cмањење буке, контроле воде, смањење штетних испусних гасова из индуjстриских постојења и промета, контролу квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистемe.

Неопходно спречити даље загађење животне средине и промовисати одрживу производњу и потрошњу, тако да економски раст не узрокује пропорционални пораст деградације животне средине.

Емисија представља испуштање и истицање загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или емисија енергије из извора загађивања у животну средину.

Ниво загађујуће материје јесте концентрација загађујуће материје у животној средини којом се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору.

Извори загађивања животне средине представљају локацијски одређени и просторно ограничени извори загађујућих материја и енергије у животну средину.

Ризик је мера одређеног нивоа вероватноће да нека активност, директно или индиректно, изазове опасност по животну средину, живот и здравље људи.

Санација представља процес чишћења или коришћења других метода за уклањање загађења са локације до нивоа који је безбедан за будуће коришћење. 

Advertisements
Објављено под 7. разред | Оставите коментар

Потрошња енергије у домаћинству и могућности уштеде

Без електричне енергије не можемо замислити живот. Електричну енергију у домаћинству користимо на разне начине и представља велики издатак у домаћинству. Доста електричне енергије се може уштедети употребом енергетски ефикасних кућанских апарата.

Постоје и једноставнији начини уштеде.

Нека домаћинства имају уграђена двотарифна бројила, што значи да се у одређеном временском периоду тј. од 24:00-8:00 часова, струја обрачунава по нижој цени


Расвета у домаћинствима троши 10-15% електричне енергије. Било би добро користити дневно светло кад год је могуће, треба гасити светла у просторијама у којима се не борави, редовно чистити сијалице, лустере и лампе јер и њихова запрљаност смањује њихов учинак. Нечистоће могу апсорбовати и до 50% светлости. Могу се употребљавати и штедљиве сијалице и лед сијалице. Предност ЛЕД сијалица у односу на старије врсте сијалица огледа се у знатно мањој потрошњи струје за исту количину произведене светлости. Осим уштеде у потрошњи електричне енергије, ЛЕД сијалице такође имају и знатно дужи животни век у односу на класичне, па иако у старту делује као да су ценовно знатно скупље, дугорочно представљају исплатљивију инвестицију у односу на старије врсте сијалица.

Док је код класичних сијалица количина светлости веома линеарно повезана са снагом, штедљиве и ЛЕД сијалице имају знатно ефикаснији рад у односу на класичне па могу да произведу исту количину светлости са много мањом потрошњом електричне енергије у односу на класичне сијалице. Овде и настаје највише забуне код избора ЛЕД сијалица јер многима звучи нелогично да ЛЕД сијалица од свега 9W може да замени класичну од 75W па врло честу узимају јаче ЛЕД сијалице него што је то заиста потребно. Дакле, треба поредити лумене, не вате.

Подаци у табели су приближне вредности.

Јачина светлости(lumeni)Класична сијалицаШтедљива сијалицаЛед сијалица
 ~200 lm 25W 5W 2W
 ~350 lm 40W 9W 5W
 ~550 lm 60W 11W 7W
 ~750 lm 75W 15W 9W
 ~1100 lm 100W 20W 12W


Смањењем потрошње топле воде може се значајно умањити потрошња електричне енергије. У просечном домаћинству, на загревање воде се потроши око 20% електричне енергије на годишњем нивоу. Постоје штедљиви тушеви који могу смањити проток воде са 10 до 15 л / мин. на 7 до 8 л / мин. Ово може да уштеди и до 50 % загревања воде.


Бојлер је потребно редовно чистити од каменаца (сваких три-пет година) јер је каменац пуно теже загревати него воду, а грејач у бојлеру греје до температуре коју сте одредили подешавањем термостата.

Многи уређаји које користимо често остају у стању приправности. Иако је ово за нас лакше, електрична енергија се и даље троши, што представља трећину енергије коју одређени уређај троши у пуном раду. Са продужним каблом имамо могућност да све апарате искључимо одједном.


У фрижидер не треба стављати врућу храну. Намирнице је потребно охладити до собне температуре пре него што се ставе у фрижидер како би се смањила потреба за хлађењем, а самим тим и потрошњу. Стављањем врућих намирница у фрижидер, подиже се и температура унутар фрижидера, а то продужава рад мотора компресора, односно потрошњу електричне енергије.

Ринглу на шпорету користите према величини посуде у којој кувате. Енергију расипате ако користите посуду чије је дно уже од рингле. Рингла не мора да буде на максимуму – тако се троши мање енергије. Ринглу искључите пре краја кувања, јер акумулира извесну количину енергије коју такође можете искористити. Стављајте поклопац на шерпу у којој се припрема јело, јер се троши мање електричне енергије, јело се спрема знатно брже и смањује се кондензација паре у кухињи. Не отварајте често врата рерне, јер при сваком отварању снижава се температура у рерни за око 15 степени Целзијусових.

Није потребно просторије расхлађивати на температуру нижу од 21 степена Целзијуса. Осим што се стварају непотребни трошкови, није добро ни по Ваше здравље. Разлика између спољне температуре и оне у просторији у којој боравите, не би требало да буде виша од 5 до 10 степени Целзијусових.

Уколико немате другу опцију грејања осим грејања на струју и уређаја који користе електричну енергију, онда изаберите ТА пећ, јер ће вас најмање коштати. Њена основна компаративна предност је у томе што акумулира топлоту у јефтиној тарифи (ноћу), а емитује топлоту током читавог дана. Ипак, током зиме једна ТА пећ, чак и када је рационално користите, потроши око 60% укупне електричне енергије једног домаћинства. ТА пећ пуните само ноћу када је електрична енергија четири пута јефтинија.

Објављено под 7. разред | Оставите коментар

Рециклажа у грађевинарству

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Организација рада у пољопривредној производњи


Историјски развој пољопривредне производње
У крајевима у којима је данас развијена земљорадња, од давнина успевају претече пшенице, ражи, кукуруза, грашка и паприка. Људи који су их у давној прошлости сакупљали, посматрали су њихов развој и одабирали су најотпорније биљке. А онда су, око 8.000 година пре нове ере, научили и да их узгајају. Почели су да припитомљавају животиње, које су се после показале као веома корисне. Говече је, на пример, вукло рало, које је претходило плугу.

Временом су људи почели да све више користе запрегу у обављању пољопривредних послова а појавиле су се и прве жетелице, сејалице и сл.

Проналаском парне машине у XIX веку израђени су први трактори на парни погон који су омогућили покретање  других пољоприврадних машина.

Данас се производе и користе трактори и многе друге пољопривредне машине које су снабдевене уређајима за аутоматско и сателитско вођење чиме се повећава како ефикасност тако и прецизност у обради.

Пољопривредна производња
Број становника на нашој планети се непрестално повећава и потреба за храном постаје све израженија. Производња хране, захваљуијћи невероватном напретку технике и технологије, постаје све лакша и продуктивнија. 
Пољопривреда је грана привреде која се бави производњом хране.
Пољопривредна производња дели се на биљну и сточарску.
Биљна производња обухвата производњу ратарских биљака, поврћа, воћа и винове лозе.  

Пољопривредна производња се дели на:

  • ратарство
  • повртларство
  • воћарство и
  • виноградарство

Ратарство  је основна грана пољопривреде и обухвата производњу биљних култура потребних за исхрану људи и животиња:

  • житарица (пшеница, кукуруз, јечам, овас, раж)
  • индустријских биљака(шећерне репе, соје, сунцокрета, уљане репице, лана, памука, конопље, дувана, зачинског и лековитог биља итд.)
  • крмног биља – биљака за сточну исхрану (луцерка, зелене крмне махунарке, суданске траве и др.)

Током биљне производње обављају се следећи радови:

  • ђубрење
  • основна обрада земљишта(орање)
  • предсетвена припрема земљишта(уситњавање земљишта, уништавање изниклог корова и припрема сетвеног слоја земљишта)
  • сетва или садња
  • нега биљака (међуредно култивисање, разбијање покорице, механичко уништавање корова, прихрана биљака, разређивање, наводњавање, хемијска заштита биљака од корова, биљмих бочести, штеточина итд.)
  • берба (жетва) (убирање плодова)
  • транспорт и смештај производа (одвожење у силосе, хладњаче, сушаре, магацине, фабрике за даљу прераду и др.)

Сточарска производња обухвата узгој свих врста домаћих животиња.

Дели се на:

  • свињарство
  • говедарство
  • овчарство
  • коњарство
  • живинарство
  • пчеларство итд.

У сточарској производњи неопходни су следећи радови:

  • смештај стоке  (фарме,товилишта)
  • исхрана стоке (припрема сточне хране, превоз и дозирање-расподела хране и воде)
  • нега стоке (хигијенска и здравствена)
  • прикупљање производа (млеко, јаја, вуна, перје, мед) и
  • производња подмлатка (телад, јагњад, прасад, пилићи и сл.)

Организација рада знатно утиче на успешност модерне пољопривредна производње.

Она обхвата:

  • планирање производње (врсте производа, сировина и материјала, површина земљишта, машина, радне снаге, смештајног простора, цене, прихода, расхода …)
  • припрему за поизводњу (земљиште, сировине, материјал, смештајни простор …)
  • производњу
  • контролу квалитета производа (током и после производње)
  • смештај и чување производа (силоси, магацини, хладњаче…)
  • продају производа (сортирање, паковање и транспорт до купца)

Пољопривредну производњу треба организовати тако да се најефикасније искористи:

  • земљиште
  • људска радна снага
  • сировине
  • механизација и сл.

да би се добило што више хране.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Врсте цртежа

Техничке цртеже смо према врсти поделили на следеће начине:

-радионички цртеж (детаљани цртеж) је цретж само једног дела и садрже неопходне податке за израду тог дела

радионички цртеж

-скопни цртеж-приказује предмет који је састављен од 2 или више делова, делови се на том цртежу не котирају, али цртеж има означене позиције

склопни цртеж

-монтажни цртеж-приказује како се делови међусобно склапају

монтажни цртеж
Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Коришћење информационих технологија у саобраћајним објектима

Због гужви у саобраћају, у развијенијим деловима света возачи и путници у
возилима проведу веома много времена годишње. Да би се решиле гужве у саобраћају, решења се проналазе кроз разне пројекте засноване на употреби рачунарских система и симулацијама различитих саобраћајних случајева, односно у обједињавању информатичких и саобраћајних инфраструктура.

Употреба компјутера се простире на скоро све области људског живота,  те то није мимоишло ни саобраћај. Интелигентни транспортни системи (ИТС), који се такође називају и транcпортна телематика, укључују широк спектар алата и услуга које проистичу из информационих и комуникационих технологија. Ови системи  пружају значајне користи везане за оперативну ефикасност, поузданост услуге, управљања инфраструктуром, повећану безбедност у саобраћају, смањен лош утицај на околину и вредне информационе услуге за кориснике транспорта. Опсег система укључује системе за:
– аутоматско управљање саобраћајем;
– подршку операцијама јавног транспорта;
– управљање потражњом;
– информисање путника и услуге планирања путовања;
– управљање теретом и возним парком;
– решавање инцидената и подршку хитним службама;
– услуге електронског плаћања и наплате путарина;
– напредне технологије у возилу.

Први телематички системи који су се појавили касних шездесетих година прошлог века били су компјутеризовани системи контроле сигнала дизајнирани тако да оптимизују проток саобраћаја у градовима. Временом се развијао  тако да опсег система који сада постоје је широк, укључујући подршку за комерцијалне услуге транспорта терета и јавног превоза, као и телематику у возилу и информисање путника. Шире се на све видове транспорта – не само на друмски, већ и железнички, водени и ваздушни.
Да бисмо могли да искористимо њихов максимални потенцијал, важно је да ови системи раде на координиран начин у целој транспортној мрежи, не само на националном, већ и на европском нивоу. Ово се може постићи уколико постоји слагање са Европском архитектуром ИТС оквира.

Информације за путнике

Провајдери ИТС услуга могу да понуде информације путницима на разне начине,  пре и током путовања, нпр. уређајима у возилу, услугама заснованим на Интернету, таблама са порукама, посебним киосцима, мобилним телефонима итд, пружајући подршку избору најбоље трасе, као и информације о трошковима пута.
ИТС се креће ка пружању комплетне ‘услуге путовања’: од планирања пута и вођења трасом, до резервације карата и места за паркинг. Везе са туристичким сервисима нуде додатне услуге, као што су резервација хотела, информације о местима која треба посетити итд.

Примери

 Аутоматско праћење саобраћаја, времена и услова на путу омогућава давање савета путницима о томе да ли да промене трасу или начин путовања. Возачи, на пример, могу бити упозорени о гужви на путу испред њих и могу им се предложити алтернативни правци.

Путници у јавном превозу могу се обавештавати о очекиваној сатници у возилима, на станицама, мобилним телефонима или чак на Интернету, пре него што започну своје путовање. У овим данима међународних путовања, важно је бити у могућности да се планира и добије подршка за путовања преко границе. То значи да информациони системи у различитим земљама морају бити компатибилни.

ИТС у већим и мањим градовима

Већина главних урбаних зона у Европи већ корисити различите типове ИТС-а да би подржали контролу и управљање саобраћајем и операцијама јавног превоза, као и за појачавање и контролу приступа. Растући број сектора градског превоза жели да искористи предност која се добија интегрисањем таквих система.

Примери

Интеграција система контроле саобраћаја, управљање јавним превозом и информације за путнике омогућавају:
– да доласци аутобуса постану редовнији дајући им приоритет саобраћајним сигналима;
– возачима да избегну закрчења и брзо стигну до слободног паркинг-места путем аутоматског усмеравања;
– омогуће путницима да упореде информације о путовању различитим превозом пре него што започну путовање;
– обезбеде информацију која омогућава путницима да променепутне планове када дође до инцидената и кварова.
Интероперативност електронских система омогућава контролу приступа
урбаним зонама кроз различите облике наплате путарине.

ИТС на аутопутевима

Закрчење може бити подједнако лоше и изван градова. Постоји много ИТС апликација које су дизајниране као помоћ у управљању саобраћајем и подршка возачима на аутопутевима и другим путевима.

Примери
– аутоматска рампа која регулише прилаз закрченим аутопутевима или петљама,
– давање информација о саобраћају и савета возачима путем знакова изнад пута или уређаја у возилу,
– контрола брзине саобраћаја на закрченим аутопутевима да би се уравнотежио свеукупан проток возила,
– системи откривања несрећа који аутоматски шаљу поруке центрима за контролу саобраћаја и обезбеђују непосредно упозоравање возача,
– системи за „интелигентно прилагођавање брзине“ (ИСА) који осигуравају да се у сваком тренутку поштују ограничења брзине – и чак динамично мењају ограничења према путу, саобраћају или временским условима.

Помоћне услуге

Постоји доста ИТС апликација. Оне укључују безготовинско плаћање за услуге, решавање незгода и подршку активностима спровођења закона.
Примери
– систем плаћања, нпр. ‘паметном картицом’ која омогућава путнику да плати за паркинг, информације о путу, путарини, коришћење система јавног превоза итд.
-аутоматски систем наплате путарине који омогућава наплату тачне суме возилима, без стајања на наплатним кућицама.
– систем у возилу може да генерише аутоматски позив у помоћ услучају несреће. Центар за позиве даје хитној служби (службама) прецизну локацију и води их до места уз помоћ система за управљањесаобраћајем.
– ИТС може помоћи у управљању у изузетним условима друмског транспорта, нпр. проласка опасне робе и управљања на мостовима и у тунелима.
– ИТС се може користити за аутоматско откривање саобраћајних прекршаја, нпр. пребрзе вожње, непоштовања саобраћајне сигнализације, уз детаље о возилу које је начинило прекршај.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Професије и подручја рада у саобраћају

Занимања у области саобраћаја обухватају превоз путника и робе у свим врстама саобраћаја, друмском, железничком, ваздушном, воденом саобраћају итд.

Људи који раде на пословима саобраћаја морају да имају развијено чуло вида и слуха, морају да се сналазе у простору, да имају добру ускалђеност руку и ногу, да имају прецизност, организованост, одговорност итд.

Занимања у области саобраћаја су:

-возач моторних возила-управља разним моторним возилима

-машиновођа-управља локомотивом, ради на састављању композиције  унутар железничке станице

-бродовођа-управља пловидбом, одерђује курс, брзину пловидбе итд.

-техничар друмског саобраћаја-организује превоз путника и терета

-техничар ваздушног саобраћаја-контролише долазак и одлазак авиона на аеродрому, пружа информације  и услуге путницима на аеродрому

-наутички техничар-управља бродом, саставља конвоје, организује одржавање и снабдевање брода, управља укрцавањем и искрцавањем путника и терета итд.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар