Израда макете стана

Један предиван рад ученице 6-3, Милице Симић

(њена наставница је уживала гледајући, надам се да је и она једнако уживала правећи је…)

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Корпица за јаја, практичан рад за 5. разред

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Колица од лима, практичан рад за ученике 7. разреда

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Збирке задатака за такмичење 2020. године

Збирка задатака за такмичење за 5. разред

Збирка 2 задатака за такмичење за 5. разред

Збирка задатака за такмичење за 6. разред

Збирка 2 задатака за такмичење за 6. разред

Збирка задатака за такмичење за 7. разред

Збирка 2 задатака за такмичење за 7. разред

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Производне машине

Производне машине претварају меганичку енергију погонског мотора у механички рад неког производног процеса. Могу бити рударске, грађевинске, пољопривредне, металопрерађивачке, текстилне, транспортне итд. Састоје се од носеће конструкције, погонског мотора, преносног механизма, радног органа, алата и система за управљање.

Увођењем рачунара у управљачке процесе добијена је нова врста машина које се зову нумерички управљане машине или CNC машине. CNC машине имају све делове као и ручно управљане машине, само што CNC машине контролише рачунар на основу програма који задаје човек. Имају велику прецизност и велики број функција. Операције се обављају брже и тачније. Знатно ангажовање људи и смањује се могућа људска грешка при изради. За ове машине постоје 2 начина писања програма ручно и аутоматски. Код аутоматског програма, предмет се нацрта у одговарајућој апликацији која се преводи у машински језик. Нацртани модел генерише координате сваке тачке модела до којих алат треба да пређе. Код ручног уноса кода, дефинишу се димензије, координате, избор алата, путања алата, режим обраде итд.

CNC машине се састоје од машине (струга, глодалице итд), мотора, драјвера (програм преводилац), рачунара и одговарајућег софтвера. На овим машинама сви произведени делови имају исти квалитет.

Обрадни центар је машина која може да изведе неколико машинских операција на истом обратку, без додатних подешавања.

Аутоматизација производње подразумева примену економских, организационих и техничких мера чији је циљ остварење производног процеса без непосредног учешћа човека.

Да би се повећала продуктивност данас је све већа примена индустријских робота. Индустријски роботи су машине способне да меморишу циклус покрета у простору и затим да га понове .

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Просторно приказивање

Аксономертијске пројекције су пројекције код којих видимо све три димензије.

Постоје: диметрија, изометрија, коса пројекција, триметрија.

Диметрија је пројекција код које се бочне ивице се цртају под углом од 42о и предње ивице под углом од 7о, а бочне ивице се умањују за ½.

Изометрија је пројекција код које се и предња и бочна ивица се цртају под углом 30о и нема скраћивања

Коса пројекција је пројекција код које се бочна ивица се црта под углом од 45о или 60о и смањује се за 1/2 или 1/3 стварне дужине

Триметрија је пројекција свака оса има другачији нагиб и скраћење

Једноставан поступак конструкције елипсе:

konstrukcija elipse
Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Саобраћајни системи

Саобраћај представља размену добара и услуга између људи уз употребу саобраћајних средстава и саобраћајних путева.
Саобраћајна средства су аутомобили, камиони, авиони, бродови, железница, бицикл итд.
Саобраћајне системе чине саобраћајна средства и други пратећи објекти и уређаји.
Саобраћајне системе делимо  на: водени, ваздушни, космички, копнени.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Подсистеми код возила друмског саобраћаја (погонски, преносни, управљачки, кочиони)

Аутомобили имају следеће главне делове :

delovi automobila

1.-предње вешање, 2.-гума,3.-управљачки механизам, 4.-трансмисија, 5.-задње вешање, 6.-диск кочнице, 7.-резервоар за гориво, 8.-каросерија, 9.-унутрашњи простор-за путнике, 10.-мотор, 11.-хладњак

Каросерија -носи све делове аутомобила и омогућава њихово функционисање као целине. Најчешће се израђује се од челичног лима. Због чињенице да су лимови за серијску производњу неотпорни на корозију каросерија се штити бојама и лаковима.

automobil

Мотор  је погонска машина која неки вид енергије континуирано претвара у механички рад. Углавном је бензински или дизел мотор.

motor automobila

Трансмисија– (систем за пренос снаге )  преноси оптерећење и обртно кретање мотора до точкова. Преносни механизам чини склоп механизама који омогућава да сила мотора делује на систем кретања аутомобила. Састоји се од мењача брзине, квачила (спојнице) и склопа који чине Карданско вратило, задња осовина и диференцијал. Мењач брзине може бити  ручни или аутоматски. Квачило (спојница) повезује мотор са мењачем брзине. Карданско вратило преноси обртно кретање од мењача до диференцијала. Диференцијал омогућава различит број окретања точкова у кривини.

Transmisija
menjač
Diferencijal

Подела трансмисије може да се врши по различитим критеријумима, а најчешће према начину преношења снаге. Постоје четири основне врсте:

  • Механичке
  • Хидрауличке
  • Електричне
  • Комбиноване

Систем вешања чине опруге, амортизери и точкови са пнеуматицима.

vešanje 1
vešanje 2

Управљачки механизам се састоји од волана, полуга, главе управљача и спона. Возач управља возилом тако да предње точкове окреће у жељеном смеру вожње.

upravljacki mehanizam

 Кочнице делују на принципу трења на дисковима и омогућавају успоравање возила.

kočnice automobila

Електроуређаје  чине произвођачи (динамо-машина и акумулатор) и потрошачи електричне енергије (уређај за паљење смеше, стартер, светла и др.)

Систем за хлађење обугвата систем за грејање и климатизацију.

Аутомобили се стално усавршавају, посебно на плану електронике, потрошње горива и безбедности.

Неки произвођачи производе аутомобиле са хибридним моторима или у потпуности са електромоторима, моторима на водоник, гас, итд.

Објављено под 7. разред | Оставите коментар

Зависност очувања животне средине од технологије

Животна средина представља скуп природних и створених вредности чији  међусобни односи чине окружење и услове за живот, а Уставом се предвиђа право на здраву животну средину као једно од основних права и слобода сваког грађанина.

Загађење животне средине представља уношење загађујућих материја или енергије у животну средину, изазвано људском делатношћу или природним процесима које има штетне последице на квалитет животне средине и здравље људи.

Индустрија учествује у емисијама загађујућих материја у ваздух и воде, деградацији земљишта, генерисању отпада, коришћењу енергије и др. Проблеми загађења животне средине су добрим делом резултат застареле технологије и опреме, као и ниске енергетске и сировинске ефикасности. У циљу спречавања и контроле загађивања предузећа треба да реконструишу или иновирају постојеће технолошке процесе, уведу најбоље доступне технике и најбоље праксе по животну средину. 

Сектор енергетике је значајан загађивач животне средине. Неповољан утицај углавном потиче из електрана које користе лигнит као гориво, као и из нафтне индустрије. Технолошка застарелост енергетског система условљава и ниску енергетску ефикасност и озбиљно оптерећује животну средину. Да би се превазишли постојећи недостаци, енергетска политика је фокусирана на коришћење обновљивих извора енергије, имплементацију програма енергетске ефикасности, програма рационалне употребе енергије, на успостављање механизама чистог развоја, као и на повећање сигурности снабдевања енергијом и енергентима, и др.

Друмска возила су један од главних извора емисија загађујућих материја у ваздух у, посебно у већим градовима. Емисијом издувних гасова долази до ослобађања СО2, CО, NОx, честица и олова у атмосферу. Такође, транспорт је велики потрошач енергије, а одговоран је и за загађење буком. 

Према типовима, односно компонентама животне средине које се загађују, загађење се дели на:

  • загађење ваздуха,
  • загађење воде,
  • загађење земљишта.

Загађење ваздуха представља уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као директна или индиректна последица човекових делатности. Загађивачи могу бити чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине утиче на живи свет: утиче на здравље људи и других живих организама, на климатске промене, промене у воденим токовима, земљишту. Главни узрочници загађивања ваздуха су саобраћај, производња електричне струје, индустрија, шумски и пољопривредни пожари и спаљивање.

Гранична вредност емисије (ГВЕ) је највиши дозвољени ниво количина и концентрација штетних и опасних материја на месту извора загађивања.
Мере за спречавање и смањење загађивања ваздуха и побољшање квалитета ваздуха обухватају:
• прописивање граничних вредности емисија загађујућих материја из стационарних и покретних извора загађивања;
• утврђивање максималних националних емисија за поједине загађујуће материје;
• прописивање дозвољених количина појединих загађујућихматерија у одређеним производима (нарочито у течним горивима, као и у одређеним бојама и лаковима);
• смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште;
• постепено смањивање употребе супстанци које оштећују озонски омотач…

Загађивања вода је свака човекова активност која умањује употребљивост воде као ресурса. Загађење воде се јавља кад се загађивачи директно или индиректно испуштају у воду без адекватног третмана за уклањање штетних једињења. Загађење воде утиче на биљке и организме који живе у тим воденим системима. У скоро свим случајевима ефекат је штетан не само за индивидуалне врсте и популације, него за целокупну биолошку заједницу. Главни загађивачи су отпадне воде, док штету спречавају системи за обраду отпадних вода. Загађење воде може бити биолошко, термално, хемијско и физичко.

Како се сам процес загађивања воде тешко може спречити, заштита вода првенствено је усмерена на смањење утицаја отпадних вода. То се ради кроз опште еколошке мере, радне акције, еколошки активизам, образовање појединаца на пољу значаја воде за планету Земљу. Најважније је следеће:

  • утврђивање квалитета воде и могућности водотока да прими отпадне воде
  • регистровање свих познатих загађивача, њихову локацију и степен загађивања
  • вршење сталне контроле отпадних вода у близини водотока
  • пречишћавање отпадних вода
  • измештање индустрије на места на којима ће загађивање бити минимално
  • подизање свести појединаца о неопходности чисте и питке воде 

Под загађивањем земљишта подразумевају се промене физичких, хемијских и биолошких својстава земљишта, које доводи до смањења његове плодности и способности за нормално одвијање процеса разлагања, а тиме и кружења материја у природи. Свака промена у погледу карактеристика земљишта може имати знатне последице на укупан састав живог света и процесе који се одвијају у екосистему.
Један од највећих извора загађивања земљишта је савремена пољопривреда. Пољопривредна земљишта загађују се непосредно хемијски – пестицидима, ради сузбијања корова и других штеточина, али и прекомерном употребом вештачких ђубрива. Облици непосредног загађивања су и бројне депоније комуналног и индустријског отпада, рудници са површинским копом, каменоломи, вештачка акумулациона језера која потапају плодно земљиште, прекомерна и неадекватна урбанизација, сеча шума која доводи до ерозије плодног земљишта и слично. 

Све методе пречишћавања се деле у две групе у зависности од тога да ли се пречишћавање врши на месту контаминације или се земљиште ископава и одвози до места где се врше различити начини његовог пречишћавања.

На месту контаминације земљишта може се користити пропуштање воде, ваздушне струје или паре под притиском, јоноизмена или прскање земљишта раствором бактерија које потпомажу процесе разлагања. Уколико за ове методе не постоје одговарајући услови могуће је ревитализовати земљиште додавањем хумуса или применити различите облике мелиорације.
Код ових метода контаминирано земљиште се ископава и одвози на пречишћавање. Од метода се најчешће користе : компостирање, обрада у биореактору, термичко пречишћавање на ниским или високим (200-1200 °C) температурама, хемијска екстракција, стабилизација и селективно коришћење.

Заштита животне средине подразумева скуп различитих поступака и мера који спречавају угрожавање животне средине с циљем очувања биолошке равнотеже. Заштита животне средине обухвата мере за: cмањење буке, контроле воде, смањење штетних испусних гасова из индуjстриских постојења и промета, контролу квалитета прехрамбених производа, забране производње једињења која разграђују озонски омотач или негативно контаминирају постојеће екосистемe.

Неопходно спречити даље загађење животне средине и промовисати одрживу производњу и потрошњу, тако да економски раст не узрокује пропорционални пораст деградације животне средине.

Емисија представља испуштање и истицање загађујућих материја у гасовитом, течном и чврстом агрегатном стању или емисија енергије из извора загађивања у животну средину.

Ниво загађујуће материје јесте концентрација загађујуће материје у животној средини којом се изражава квалитет животне средине у одређеном времену и простору.

Извори загађивања животне средине представљају локацијски одређени и просторно ограничени извори загађујућих материја и енергије у животну средину.

Ризик је мера одређеног нивоа вероватноће да нека активност, директно или индиректно, изазове опасност по животну средину, живот и здравље људи.

Санација представља процес чишћења или коришћења других метода за уклањање загађења са локације до нивоа који је безбедан за будуће коришћење. 

Објављено под 7. разред | Оставите коментар

Потрошња енергије у домаћинству и могућности уштеде

Без електричне енергије не можемо замислити живот. Електричну енергију у домаћинству користимо на разне начине и представља велики издатак у домаћинству. Доста електричне енергије се може уштедети употребом енергетски ефикасних кућанских апарата.

Постоје и једноставнији начини уштеде.

Нека домаћинства имају уграђена двотарифна бројила, што значи да се у одређеном временском периоду тј. од 24:00-8:00 часова, струја обрачунава по нижој цени


Расвета у домаћинствима троши 10-15% електричне енергије. Било би добро користити дневно светло кад год је могуће, треба гасити светла у просторијама у којима се не борави, редовно чистити сијалице, лустере и лампе јер и њихова запрљаност смањује њихов учинак. Нечистоће могу апсорбовати и до 50% светлости. Могу се употребљавати и штедљиве сијалице и лед сијалице. Предност ЛЕД сијалица у односу на старије врсте сијалица огледа се у знатно мањој потрошњи струје за исту количину произведене светлости. Осим уштеде у потрошњи електричне енергије, ЛЕД сијалице такође имају и знатно дужи животни век у односу на класичне, па иако у старту делује као да су ценовно знатно скупље, дугорочно представљају исплатљивију инвестицију у односу на старије врсте сијалица.

Док је код класичних сијалица количина светлости веома линеарно повезана са снагом, штедљиве и ЛЕД сијалице имају знатно ефикаснији рад у односу на класичне па могу да произведу исту количину светлости са много мањом потрошњом електричне енергије у односу на класичне сијалице. Овде и настаје највише забуне код избора ЛЕД сијалица јер многима звучи нелогично да ЛЕД сијалица од свега 9W може да замени класичну од 75W па врло честу узимају јаче ЛЕД сијалице него што је то заиста потребно. Дакле, треба поредити лумене, не вате.

Подаци у табели су приближне вредности.

Јачина светлости(lumeni)Класична сијалицаШтедљива сијалицаЛед сијалица
 ~200 lm 25W 5W 2W
 ~350 lm 40W 9W 5W
 ~550 lm 60W 11W 7W
 ~750 lm 75W 15W 9W
 ~1100 lm 100W 20W 12W


Смањењем потрошње топле воде може се значајно умањити потрошња електричне енергије. У просечном домаћинству, на загревање воде се потроши око 20% електричне енергије на годишњем нивоу. Постоје штедљиви тушеви који могу смањити проток воде са 10 до 15 л / мин. на 7 до 8 л / мин. Ово може да уштеди и до 50 % загревања воде.


Бојлер је потребно редовно чистити од каменаца (сваких три-пет година) јер је каменац пуно теже загревати него воду, а грејач у бојлеру греје до температуре коју сте одредили подешавањем термостата.

Многи уређаји које користимо често остају у стању приправности. Иако је ово за нас лакше, електрична енергија се и даље троши, што представља трећину енергије коју одређени уређај троши у пуном раду. Са продужним каблом имамо могућност да све апарате искључимо одједном.


У фрижидер не треба стављати врућу храну. Намирнице је потребно охладити до собне температуре пре него што се ставе у фрижидер како би се смањила потреба за хлађењем, а самим тим и потрошњу. Стављањем врућих намирница у фрижидер, подиже се и температура унутар фрижидера, а то продужава рад мотора компресора, односно потрошњу електричне енергије.

Ринглу на шпорету користите према величини посуде у којој кувате. Енергију расипате ако користите посуду чије је дно уже од рингле. Рингла не мора да буде на максимуму – тако се троши мање енергије. Ринглу искључите пре краја кувања, јер акумулира извесну количину енергије коју такође можете искористити. Стављајте поклопац на шерпу у којој се припрема јело, јер се троши мање електричне енергије, јело се спрема знатно брже и смањује се кондензација паре у кухињи. Не отварајте често врата рерне, јер при сваком отварању снижава се температура у рерни за око 15 степени Целзијусових.

Није потребно просторије расхлађивати на температуру нижу од 21 степена Целзијуса. Осим што се стварају непотребни трошкови, није добро ни по Ваше здравље. Разлика између спољне температуре и оне у просторији у којој боравите, не би требало да буде виша од 5 до 10 степени Целзијусових.

Уколико немате другу опцију грејања осим грејања на струју и уређаја који користе електричну енергију, онда изаберите ТА пећ, јер ће вас најмање коштати. Њена основна компаративна предност је у томе што акумулира топлоту у јефтиној тарифи (ноћу), а емитује топлоту током читавог дана. Ипак, током зиме једна ТА пећ, чак и када је рационално користите, потроши око 60% укупне електричне енергије једног домаћинства. ТА пећ пуните само ноћу када је електрична енергија четири пута јефтинија.

Објављено под 7. разред | Оставите коментар