Пренос података између ИКТ уређаја

Дигитална писменост подразумева могућност коришћења информационо комуникационих технологија (ИКТ) за проналажење, стварање и размену дигиталних садржаја.
Рачунарски систем- рачунари су уређаји који обављају аутоматску обраду података.
Састоје се од:

  • Хардвера- обухвата оне делове рачунара које можете да додирнете, тј. „физичке“ делове рачунара.
  • Софтвера- односи се на програме по којима рачунар ради.


УСБ кабал
Уз купљен телефон, у паковању се добије пуњач и УСБ кабел. Тај кабал служи за пуњење, и служи да направи комуникацију између рачунара и телефона. Када повежете рачунар и телефон помоћу УСБ кабла, меже се између осталог и пребацивати садржај са телефона на рачунар.
Рачунар ће, при првом повезивању са телефоном, са интернета преузети све неопходне драјвере и инсталирати их. Након тога, меморија телефона ће се приказати као УСБ флаш меморија. Једноставним копирањем фолдера DCIM, у којем се иначе налазе све фотографије и видео записи, могу се пребацити све датотеке на рачунар. Морамо додати и то да готово сви озбиљни произвођачи телефона као што су HTC, LG, Sony, Samsung, iPhone итд. својим корисницима пружају програм који се инсталира на рачунар, преко ког можете прегледати садржај, копирати га или преместити на рачунар. Те програме можете преузети са званичног сајта произвођача телефона који користите. Рецимо за Samsung се тај програм назива “Samsung Kies”.
MicroSD
Уколико ваш телефон подржава MicroSD картицу, све фотографије и видео записи ће бити сачувани директно на њу.
Садржаја са MicroSD меморије се лако пребацује на рачунар. Потребно је убацити MicroSD картицу у адаптер који је конвертује у SDHC картицу и прикачити је на читач који лаптоп има. Тада ће, исто као и преко кабла, појавити меморија у виду нове партиције којој приступате дуплим кликом.

Bluetooth се може користити за повезивање уређаје са телефоном без кабла. Када упарите Bluetooth уре

Дигитална писменост подразумева могућност коришћења информационо комуникационих технологија (ИКТ) за проналажење, стварање и размену дигиталних садржаја.
Рачунарски систем- рачунари су уређаји који обављају аутоматску обраду података.
Састоје се од:

-Хардвера- обухвата оне делове рачунара које можете да додирнете, тј. „физичке“ делове рачунара.
-Софтвера- односи се на програме по којима рачунар ради.

Пренос података између ИКТ уређаја

УСБ кабал

Уз купљен телефон, у паковању се добије пуњач и УСБ кабал. Тај кабал служи за пуњење, и служи да направи комуникацију између рачунара и телефона. Када повежете рачунар и телефон помоћу УСБ кабла, може се између осталог и пребацивати садржај са телефона на рачунар.
Рачунар ће, при првом повезивању са телефоном, са интернета преузети све неопходне драјвере и инсталирати их. Након тога, меморија телефона ће се приказати као УСБ флеш меморија. Једноставним копирањем фолдера DCIM, у којем се иначе налазе све фотографије и видео записи, могу се пребацити све датотеке на рачунар. Готово сви произвођачи телефона као што су HTC, LG, Sony, Samsung, iPhone итд. својим корисницима пружају програм који се инсталира на рачунар, преко ког можете прегледати садржај, копирати га или преместити на рачунар. Те програме можете преузети са званичног сајта произвођача .
MicroSD
Уколико ваш телефон подржава MicroSD картицу, све фотографије и видео записи ће бити сачувани директно на њу.
Садржај са MicroSD меморије се лако пребацује на рачунар. Потребно је убацити MicroSD картицу у адаптер који је конвертује у SDHC картицу и прикачити је на читач који лаптоп има. Тада ће, исто као и преко кабла, појавити меморија у виду нове партиције којој приступате дуплим кликом.

Bluetooth се може користити за повезивање уређаје са телефоном без кабла. Када упарите Bluetooth уређај први пут, уређаји могу да се аутоматски упарују. Ако је телефон повезан са нечим преко Bluetooth-а, у врху екрана ћете видети икону за Bluetooth.
Након упаривања слика се аутоматски шаље.
На веома сличан начин врши се пребацивање слика са таблет уређаја или дигиталног фотоапарата.

ђај први пут, уређаји могу да се аутоматски упарују. Ако је телефон повезан са нечим преко Bluetooth-а, у врху екрана ћете видети икону за Bluetooth.
Након упаривања слика се утоматски шаље.
На веома сличан начин врши се пребацивање слика са таблет уређаја или дигиталног фотоапарата.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Цртање помоћу рачунара

Прошле године смо научили цртање у програму SketchUp.

Пошто ове године обрађујемо машинство, потребно је подесити алатке за цртање и котирање које важе за машинство (јединице мере у милиметрима, котни број на средини и изнад котне линије, котне линије завршавају стрелицама).

Подешавања се врше на местима као што је приказано на сликамa:

Имате и online верзију програма и налази се на следећем линку:
https://bit.ly/2JdFrB2
Потребно је да се пријавите преко Google или Microsoft налога и можете да цртате.
У прилогу су приказане слике везане за алатке за котирање и подешавање котирања online верзији.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Употреба 3D штампе у изради тродимензионалних модела и макета

Да би неки модел могли да штампамо у 3Д, морали би имати 3Д штампач, материјал, софтвери рачунар.

Потребно је прво припремити 3Д модел у дигиталном облику, односно нацртати предмет у неком програму за цртање 3Д модела. За то нам може послужити и SketchUp. Када смо нацртали предмет, треба га сачувати на одређеном месту на рачунару.

Када смо то урадили, треба покренути апликацију, која се користи за тај 3Д штампач и која има задатак да цртеж који смо извезли пребаци у облик који ће 3Д штампач да препозна и може да одштампа.

У тродимензионалној штампи објекат се креира сукцесивним наношењем слојева материјала. 3Д штампа представља генерално брже, јефтиније и лакше решење од других технологија производње 3Д објеката.

Једна од највећих примена 3 Д штампе увек ће бити, коришћење при изради прототипова нових уређаја и предмета, где је дизајнерима омогућено да предмете које су замислили и нацртали држе у рукама за неколико сати уместо да чекају на израду и изливање предмета скупом технологијом калупа. Примену има и у медицини, при прављењеу хране у свемиру итд.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Основне компоненте ИКТ уређаја

Основне компоненте рачунара су:

матична плоча, процесор, графичка карта, РАМ меморија, хард диск и ССД.

 

Матична плоча је штампана плоча са многобројним електронским елементима (интегрисана кола, отпорници, кондензатори, транзистори). Служи за повезивање делова рачунара у функционалну целину, омогућава њихово напајање струјом и њихову међусобну комуникацију. Од њеног квалитета зависи квалитет рачунара.

maticna ploca

 Најзначајнија карактеристика матичне плоче јесте који тип процесора може да подржи ( тип socket-a) и тип меморије коју подржава ( брзину и капацитет). Од велочине матичне плоче зависи колико ћемо додатних компоненти моћи прикључити.

Чипсет је сет електронских компоненти у интегрисаном колу (чипу) које управљају протоком података између процесора, меморије и периферије. Чипсети су често дизајнирани за рад са посебним врстама микропроцесора. Због контролисања комуникација између процесора и вањских уређаја, чипсет игра веома важну улогу у одређивању рачунарских особина.

Микропроцесор је “ срце“ сваког рачунара. По укључењу рачунара добија инструкције за рад од BIOS -а. Када се покрене оперативни систем и други програми, даље од њих добија инструкције. Он управља процесом обраде и узајамном комуникацијом свих делова рачунара. Његова најбитнија карактеристика је брзина- радни такт, која се мери GHz и представља брзину обраде једне операције у секунди. Најпознатији произвођачи су Intel и AMD.

mikroprocesor na ploci

 Од тренутка када се укључи рачунар па док се не искључи, микропроцесор непрекидно користи меморију. Када се говори о меморији обично се мисли на RAM меморију коју најчешће називамо “оперативна меморија”
 Оперативна меморија, кеш и регистри чувају податке само привремено, док је рачунар укључен у струју.
RAM меморија,  скраћено од  en.   Random Access Memory  (меморија насумичног приступа), меморија у коју се подаци могу и уписивати и читати и чијем садржају се може приступити по било ком редоследу. Брзина и величина ове меморије утиче на особине рачунарског система нпр. DD4, 3200 MHz, 16 Gb.

SSD – Solid State Drive јесте нови тип меморије за трајно чување података и представља замену за хард диск. SSD дискови немају покретних делова и раде на принципу USB меморије, али имају веће брзине читања и уписивања података што утиче и на брзину рачунара.

Графичка карта је намењена за обраду и приказ слика на монитору. Може бити интегрисана, али најчешће се среће као посебна компонента.

 

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Рачунарски софтвери за симулацију рада електричних кола

Да би разумели како функционишу струјна кола, могу се користити разни програми за симулацију рада струјних кола.

Phet.colorado.edu

Комплет за једносмерну струју (DC) -Виртуелна лаб

 

 
Кликни и започни
Picture

  1. Користећи Омов закон I=U/R израчунати вредност јачине електричне струје I = ? A (ампера), ако је вредност електричног напона U= 9 V (волти) а електричне отпорности R = 100Ω (ампера).
  2. Покренути PHET симулацију и креирати исто струјно коло са овим параметрима
  3. Користећи амперметар у симулацији, проверити вредност јачине струје и упореди са резултатом добијеним рачунским путем

Објављено под 8. разред | Оставите коментар

Кућне електричне инсталације

Да би се могла планирати и поставити електрична инсталација потребно је познавати поред електроинсталационог материјала и појам струјног кола и његово практично реализовање, пројектовање и цртање шема.

Проводници  се након увођења у кућу доводе до главних осигурача, а затим до електричног бројила који се налазе на разводној табли. После електричног бројила се рачвају у више огранака -струјних кола-струјно коло  шуко прикључница, струјно коло сијалица, обичних прикључница, звонца итд…

Потрошачима се доводи трансформисани напон тако што се доводе  4 проводника ваздушним или подземним путем и један од њих је уземљен и има напон 0, остале три фазе имају напон 220 волти.

Једнифазно струјно коло је прикључено на 1 фазу, а трофазно струјно коло је прикључено на 3 фазе.

Уземљење

У електротехници се  термин уземљење  користи за директну физичку везу са земљом-тлом, за потребе заштите од удара муња (громобран) и уједначавања потенцијала. У кућним електроинсталацијама уземљење је проводник спојен са земљом. Ако услед квара фазни проводник дође у додир с металним кућиштем уређаја који је уземљен, кроз фазни проводник протицаће велика струја. Велика струја тренутно избацује осигурач и на тај начин штити електричну инсталацију и људе.  Изводи се тако што се поцинкована трака, на коју су повезани сви заштитни водови инсталације, полаже у земљу. Отпор заштитног вода мора бити мали како би се опасност од струјног удара свела на минималну меру. Сваки електрични уређај с металним деловима који могу доћи у додир с људима мора бити повезан преко заштитног вода на уземљење (бојлер, електрични штедњак, грејалица, пегла, веш машина и слично).

Једно струјно коло сачињавају пријемник, извор електричне енергије и проводници који повезују пријемник са извором.

У домаћинству постоје: струјно коло сијалице са прекидачем, струјно коло бојлера са прекидачем, струјно коло решоа, струјно коло штедњака…

-струјно коло сијалице са једнополним прекидачем

-струјно коло сијалица са серијским прекидачем

-струјно коло сијалице са наизменичним прекидачем

-струјно коло сијалице, утичнице и једнополног прекидача

-струјно коло сијалица у серијској вези

-струјно коло сијалица у паралелној вези

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Кроз читаву историју људи су се трудили да новим изумима олакшају рад и живот. Циљ је био да се са што мање напора и уложене енергије дође до резултата. Најпре  су коришћене само просте машине (полуга, стрма раван, клин, котур и сл.) а за транспорт се користиле животиње. Затим је измишљена парна машина а касније и мотори са унутрашњим сагоревањем, електромотори итд.  Производња се из мануфактурне пребацила у масовну, транспорт људи и робе достигао је невероватне брзине, напредак се огледа у свакој људској делатности. све ово је убрзало живот људи и јавила се потреба да се рад човека, не само физички већ и мисаони, растерети употребом информационих технологија (ИТ). Како се рачунари повезани и врше међусобну размену података и програма говоримо о информационо-комуникационим технологијама (ИКТ). Рачунари, који су опремљени сензорима, комуникационим каналима и одговарајућим програмима, користе се за  за управљање процесима и уређајима, без учешћа човека или уз веома малу интервенцију. Ова технологија се назива, већ прихваћено у свету, назива Internet of Things („Интернет ствари“). Често се уређаји којима се управља рачунарима помоћу ове технологије називају „паметни“ или „интелигентни“ уређаји, јер могу самостално раде и регулишу свој рад. 
Управљање електричним, машинским и електричним склоповима апарата, уређаја и машина омогућено је помоћу великог броја повезаних рачунара који реализују различите акције без директног мешања људи. Уређаји су опремљени сензорима који прикупљају и шаљу податке на обраду а на основу тога врши се управљање процесима или уређајима и машинама.
Internet of Things (IoT) технологија се примењује  у свим областима људске делатности, од приватних (мањих) послова до великих корпорација, у индустрији, здравству, пољопривреди, економији, грађевинарству итд.

Picture

ИКТ се користи за праћење, управљање, контролу производа у индустрији и назва се Industrial Internet of Things (IIoT) . Њена примена је од настанка идеје до реализације и пласмана готових производа. ​Интелигентни системи прате и контролишу израду делова у индустрији, уочавају грешке и сигнализирају, пре појаве већег шкарта, или сами у ходу отклањају узроке.

Internet of Things (скраћено IoT) на нашем језику се преводи као Интернет ствари или Интернет интелигентних уређаја. То је појам који се односи на милијарде физичких уређаја широм света опремљених сензорима и софтверима, који су тренутно повезани на интернет како би прикупљали и делили податке. На тај начин, овим уређајима се омогућава тзв. „дигитална интелигенција“, тј. даје им се могућност да без учешћа човека користе потребне податке у одговарајуће време, уз помоћ којих уређаји могу сами да регулишу свој рад.

Интернет интелигентних уређаја је технологија која обезбеђује ефикасно повезивање дигиталног и физичког света, тј. повезивање сензора и актуатора из стварног света са интернетом. Другим речима, то је скуп међусобно повезаних уређаја, односно систем механичких и дигиталних машина и предмета, који омогућава да се подаци преносе преко интернета, а да се при том не захтева интеракција између људи или између људи и компјутера.
IoT и паметне куће
Паметне куће су места чије функционисање је заснована IoT  технологији, где има пуно ствари и предмета, апарата и уређаја који су повезани на интернет. То је једна од области у којој се велике технолошке компаније, као што су Amazon, Google и Apple, жестоко надмећу. Најочигледнији пример су паметни звучници као што су Amazon Echo, али такође постоје и паметни прекидачи и утичнице, сијалице, камере, термостати, паметни фрижидери…

Осим што се сви ови паметни уређаји показују као сјајна новина у опремању кућа и власницима знатно олакшавају живот, постоји и много озбиљнија страна њихове примене. Наиме, паметни уређаји могу помоћи старијим и болесним људима да буду независни од других и да олакшају породици или старатељима да комуницирају са њима и да их прате.

Најзад, ако добро разумемо како функционишу паметни уређаји у нашој паметној кући, и знамо све њихове могућности, као и начине њиховог правилног подешавања, можемо уштедети енергију – на пример, смањити трошкове електричне енергије или трошкове грејања.


То могу бити најједноставније играчке за децу, али и много озбиљније и сложеније ствари, као што су, на пример, млазни мотори опремљени хиљадама сензора који им служе да прикупљају податке и шаљу повратне информације. И више од тога – сензорима је могуће покрити читаве регије и области, како би уз њихову помоћ могли да контролишемо животну средину (ниво буке или загађења) или да вршимо безбедносни надзор над тим подручјима.

Данас се већ увелико користе разне паметне ствари – наши телевизори и наши фрижидери могу бити паметни, имамо системе видео надзора опремљене разним сензорима, паметно осветљење, паметно грејање, паметне куће и паметне градове. IoT технологија се примењује у пољопривреди, фабрикама, у саобраћају…

Picture

Ево и неколико једноставних примера:

Паметна сијалица се може укључити или искључити уз помоћ апликације на паметном телефону и тако она постаје интернет ствар. Уличне светиљке или осветљење у канцеларијама и другим пословним објектима поседују сензоре покрета, па се уз помоћ тих сензора саме пале када региструју нечије присуство, истовремено шаљући преко интернета (апликације) повратну информацију (упозорење).
Уз помоћ топлотних сензора системи грејања сами регулишу температуру у кући или стану, у зависности од тога да ли има присутних људи или не.
Уз помоћ сензора дима сигурносни системи преко интернет апликације шаљу упозорење на пожар.
Паметни фрижидери превазилазе оно што су могли класични комбиновани фрижидери јер уз помоћ термо сензора сами регулишу сложене програме управљања температуром и могу чак слати обавештења када у фрижидеру нестане одређених намирница.
У паметним градовима постоје чак и паметни контејнери који сами упозоравају да су пуни и да их је потребно испразнити.
У пољопривреди се користе паметни системи наводњавања, који одређују оптималну количину воде потребну за заливање пластеника, њива и другог пољопривредног земљишта.
Важно је напоменути да се термин IoT користи за уређаје за које се обично не претпоставља да би могли да имају интернет конекцију и који могу да комуницирају са мрежом независно од људског учествовања. Тако на пример, рачунари се генерално не сматрају IoT уређајем, као ни паметни телефони – иако је паметни телефон препун разних сензора. Међутим, паметни сат, фитнес наруквица или било који други уређај који можете носити свуда са собом се сматрају IoT уређајем.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Професије у области електротехнике

Електротехника обухвата производњу електричне енергије, пренос као и све врсте њене употребе. Електротехником се бави електроинжињери, електротехничари, електричари разних профила и аутоелектричари.

Радници у овој грани технике раде на пословима постављања електричних водова, производе електричне машине и делове, монтирају уређаје, машине, светлосне уређаје и слично. Аутоелектричари одржавају електричне и електроничке уређаје и инсталације у аутомобилу, монтирају и демонтирају расвету аутомобила и регулишу стартовање возила.Информатичким технологијама се баве информатичари, програмери, а уско је повезана са свим осталим пословима и занимањима.

Информационо комуникационе технологије (ИКТ) су присутне у свим гранама савременог света од наставе у школи, у аутомобилу док се возите, у медицини, у продавници док плаћате рачуне и слично.

Обезбеђују у свакодневном раду подршку компјутерских система, инсталирање нових програма и опреме, успостављање и одржавање мреже и других система за комуникацију података и рад с њима, обезбеђивање техничког надзора производње, употребе, одржавање и поправке телекомуникационих система.

Роботика је грана науке о роботима, њиховом дизајну, изради и примени. Обухвата поље информатике, машинске технике и електротехнике. Роботиком се баве инжињери и техничари роботике.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Технички исправан бицикл/мопед -безбедно учешће у саобраћају

Бицикл је превозно средство које се може возити равноправно у јавном саобраћају од дванаесте године. Да би се безбедно кретало у саобраћају, сви делови бицикла/мопеда морају бити у исправном стању.
Самo технички исправан бицикл може учествовати у саобраћају.

Ако бицикл није исправан може се изгубити контрола, а повреде услед пада могу бити врло озбиљне.

У саобраћају, технички исправан бицикл мора имати:
• Исправну кочницу за сваки точак;
• Једно предње бело светло (не долазе у обзир друге боје);
• Једно светло црвене боје на задњој страни.
Није обавезно, али је пожељно, јер повећава безбедност имати и звонце и наранџасте (или жуте) катадиоптере (мачје око) на педалама.
Ако бицикл није дуже вожен или после нпр. зимске паузе потребно је урадити детаљнију проверу.
Провера техничке исправности може кренути од једноставнијих ствари као што је провера исправности светла на бициклу. Постоје различита светла за бицикле
према квалитету и начину напајања. Данас се често користе светла која у себи имају батерију. Задње црвено светло на бициклу је подједнако важно као и предње бело, што се често занемарује.
Најчешће коришћени алат за једноставно одржавање бицикла је: одвијач са крстастим врхом, имбус кључеви (4,5,6) и виљушкасти или окасти кључеви величине 13, 14 и 15.


Код провере бицикла обрати пажњу на следеће:

-Ход ручице кочнице треба да је такав да возач може стезањем да кочи, а да то није велики напор који ремети вожњу. Пакне су најједноставније за проверу и одржавање, оне су постављене уз обруч точка бицикла. Код пакни кочница потребно је проверити да ли је сајла добро затегнута (не претегнута), односно да ли се стезањем ручице пакне кочнице равномерно приближавају точку.
Хидрауличне имају сложенији систем и то би требало да поправља стручно лице.



-Управљач бицикла треба да је лако покретан и добро управљив. Подешава се по висини тако да одговара возачу. Управљач се у току вожње не сме испуштати из руку.

-Сваки део бицикла мора бити чврсто спојен за рам бицикла, али током времена се дешава да се поједини делови олабаве и постану несигурни. Висина седишта бицикла треба да је таква да возач када се заустави може целим стопалом да стане, али када вози, нога мора да се потпуно исправи у најнижој тачки окретања педала.




-Ако се бицикл неће дуже возити (нпр. у току зиме) пожељно је да подигнути бицикл на неку подлогу тако да се не ослања точковима да би гуме дуже трајале. Пнеуматици су веома важни, па треба да обратити пажњу на њихов квалитет. Притисак у пнеуматицима треба да је такав да гума није предувана, али и да није премали да се не би цепала гума. На гумама је означен највећи дозвољен притисак.



-Ланац и ланчаници треба да су увек при вожњи добро подмазани и лако покретни, због бољег преноса, али и како би заштитио преносни систем од корозије. После летње сезоне, обавезно треба ланац и ланчанике добро очистити од прљавштине и да одмастити од старог средстава за подмазивање. Не треба ставити превише средства за подмазивање. Ланац се подмазује постепено
тако што је задњи точак одигуне дасе може да окретати ланац без оптерећења. Када се врши подмазивање, мењачем треба пребацити ланац на сваки ланчаник тако да сви буду подједнако заштићени.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар

Електрични и електронски уређаји у аутомобилу

Уређаји у моторним возилима користе једносмерну струју која је сачувана у акумулатору. Постоје и уређаји за производњу, расподелу и потрошњу електричне енергије.

Код моторних возила значајну улогу имају мали генератор за производњу електричне енергије и акумулатор који омогућава напајање електричних уређаја кад извор не функционише.

Електрични уређаји у аутомобилу су:

-уређаји за добијање и акумулацију електричне  енергије,

-уређаји за покретање мотора,

-уређаји за паљење радне смеше,

-уређаји за осветљење и сигнализацију возила,

-осигурачи,

-прекидачи,

-систем за прање и брисање стакла,

-систем за климатизацију,

-антена и радио…

Сви ови уређаји повезани су проводницима у једну целину.

Уређаји за добијање и акумулацију електричне  енергије

Алтернатор производи потребну струју која се складишти у акумулатору. Вратило мотора, преко клинастог каиша, обрће ротор генератора и тако он производи струју само док мотор ради.


Акумулатор има напон од 6, 12, 24 V. Они су стална резерва електриčне енергије.

Акумулатор је врста батерије, електрохемијског уређаја, која је способна да врши двоструко претварање (конверзију) енергије. Могуће је претварати електричну енергију у хемијску, што се сматра пуњењем акумулатора, јер се тада врши увећање потенцијалне енергије акумулатора. Међутим, могуће је вршити и претварање хемијске енергије у електричну, као и код сваке батерије, прикључењем електричног потрошача на крајеве акумулатора (полове) када акумулатор производи електричну енергију и предаје је електричном колу.

Акумулатор се састоји од једне или више ћелија које имају две електроде (катоду и аноду) које су уроњене у електролит. Једна ћелија оловног акумулатора даје напон од приближно 2 V, а серијским повезивањем ћелија добија се акумулаторска батерија називног напона који одговара броју ћелија помноженим с напоном једне ћелије. На пример, за називни напон од 12 V потребно је спојити 6 ћелија од 2 V серијски.

Уређаји за покретање аутомобила

Покретање погонског мотора се остварује системом за стартовање који чине:

-акумулатор,

-прекидач (контактни кључ),

-електропокретач (стартер/алнасер),

-спојни каблови.

Када се укључи пекидач (помоћу контактног кључа), потече јака струја из акумулатора до покретача, а од овог кроз масу назад у акумулатор. Покретач окрене неколико пута замајац док мотор не упали, тј. док не почне да ради.

Главни део система за стартовање возила чини електромотор једносмерне струје, тзв. електрични покретач (стартер/анласер).

Електропокретач (стартер, анласер) је мотор једносмерне струје, који преко зупчаника покреће мотор.

Анласер има неке додатне делове како би могао на време да покрене мотор СУС, а касније, када мотор достигне потребну брзину обртања (број обртаја), да се одвоји од мотора и престане са радом.

Главни делови су: статор, ротор, погонски зупчаник, спојница која се састоји од клизног лежаја и зупчаника, двокрака полуга, електромагнет и четкице.

Изглед и делови електропокретача (анласера): 1 – ускочни
зупчаник, 2 – полуга, 3 – укључни магнет, 4 – ротор, 5 – статор, 6 –
колектор, 7 – четкице, 8 – лежај слободног хода, 9 – пужни пренос, 10 –
завојница, 11 – повратна опруга


Систем за паљење радне смеше се састопји од акумулатора, бобине, кључа за паљење, разводника паљења, свећице. Омогућава да се помоћу електричне варнице пали радна смеша у цилиндрима.


Разводник паљења се састоји од разводне капе, разводне руке, прекидача, картера и кондензатора. Обезбеђује варнице на свећицама сваког цилиндра у одређеном тренутку.


Бобина се састоји од кабла високог напона, секундарног и примарног намотаја. Служи да разводник паљења распоређује на свећице.


Уређаји за сигнализацију и оветљење су фарови. Фар се састоји од огледала у чијој се жижи налази електрична сијалица са два влакна. Огледало зрачење које емитује једно влакно оно враћа преко целе рефлектујуће површине.

Покретање погонског мотора остварује се системом за стартовање
којег чине: акумулаторска батерија, прекидач у облику контактног кључа,
електромотор једносмерне струје (електропокретач, стартер или анласер) и
спојни каблови. Када се укључи прекидач помоћу контактног кључа,
потече јака струја из акумулаторске батерије реда величине 100 А до
електропокретача (анласера), а од овог преко негативног пола назад у акумулатор. Електропокретач је механичким путем преко зупчаника повезан
са замајцем мотора СУС и окреће га док мотор не почне да ради тј.
„упали“. (Некада је за ово служила „курбла“)

Електронска опрема на возилу:

• ЕСП систем – систем стабилности возила

• АБС (Anti-Lock Braking Sistem)-антиблокадни систем кочница,

• АСР- систем за регулацију проклизавања погонских точкова при интензивном кочењу

• Електронска регулација преноса снаге у диференцијалу

• Ваздушни јастуци и сигурносни појасеви

• Електронска заштита возила, аларми

• Систем за контролу одстојања возила

• Електронско управљање аутоматским мењачем

• Електронска регулација брзине-темпомат

• ГПС,телематски уређаји

• Клима уређај • итд

Сваки од многобројних електронских система управљања на возилу има низ различитих сензора – давача и да би возило функционисало као целина неопходно је да ти системи међусобно размењују информације. То условљава веома сложену хардверску и софтверску структуру савремених и будућих возила.

Објављено под 5. разред | Оставите коментар