ИСТОРИЈА ЕЛЕКТРОМОБИЛА
Познаваоци историје аутомобилизма добро знају како је она заправо започела електромобилом – возила на електрични погон су крајем 19. века доминирала над аутомобилима који користе моторе са унутрашњим сагоревањем. Данас се то чини чудним, али електромобили су испрва били далеко популарнији, док су на прелазу претходна два века возила покретана дериватима нафте била ретка. Постојала је и трећа група – парни аутомобили.
Године 1900. најпродаванији аутомобил на глобалном тржишту био је електрични ауто који, за разлику од аутомобила на бензин, није имао проблем са вибрацијом, непријатним мирисима и стварањем буке. Такође, када је јутро било хладно, власницима аутомобила на пару било је потребно око 45 минута да загреју и покрену своје возило. Пристојни путеви су притом постојали једино у градовима, па су локалне вожње биле најчешће и ограничен домет електричног аутомобила није долазио до изражаја.
Развој електричних возила почиње у железници. Вагоне је покретао минијатурни мотор који је 1835. године развио Американац Томас Давенпорт. Истовремено, шкотски изумитељ Роберт Дејвидсон конструисао је прву електричну локомотиву, а први аутомобил направио је Роберт Андерсон, такође у Шкотској. Развој нешто успешнијих модела са батеријама за једнократну употребу почиње следеће деценије у САД, док ће масовнију производњу доживети тек на самом крају XИX века.
Године 1899. белгијски тркачки електромобил La Jamais Contente први пут достиже брзину од 100 километара на час и поставља светски рекорд брзином од скоро 110 km/h. Прве комерцијалне примерке произвођача Електрик Кериџ енд Вегон компани из Филаделфије возили су њујоршки таксисти. Модел пхаетон је 1902. године могао да пређе 30 километара брзином једва нешто већом од 20 km/h. Коштао је 2000 долара.
До Првог светског рата појавило се више од 100 произвођача електричних аутомобила, али након рата, како су путеви постајали бољи, а цена бензина падала, електромобили губе тржиште – купују се ређе и цена им расте. Последњи ударац задао им је Хенри Форд са својим моделима од 500 долара. Цена електричних аутомобила наставила је да расте између два светска рата, па су током тридесетих година готово нестали.
Први електрични аутомобил:
Електромобили се враћају на тржиште бојажљиво – актуализацију доживљавају тек од 1960. када почињу разматрања о алтернативним горивима и смањењу емисије штетних гасова.
У многим земљама су индивидуално развијани мање или више ефикасни електромобили, а мање је познато да је неколико покушаја вредних дивљења било и у Београду.
Постоје три категорије електричних возила:
-потпуно електрична возила
-Plug-in хибридна електрична возила
-електрична возила продуженог домета
Потпуно електрична возила покреће искључиво електрични мотор и имају пуњиву батерију уграђену у систем. Потпуно електрична возила су идеална за градске вожње и покоји дужи пут. Што се тиче пуњења, могу се пунити на исту утичницу на коју пуни мобилни телефон.
Plug-in хибридна електрична возила поседују пуњиву батерију, али исто тако имају резервоар горива. Стога када је возилу потребна додатна снага, аутомобил укључује стандардни бензински мотор како би ју произвео. Plug-in хибриди су савршени за оне возаче који редовно иду на дужа путовања или дуже путују на посао.
Електрична возила с продуженим дометом слична су Plug-in хибридима, али немају велики резервоар горива уграђен у возило. Уместо њега стављен је мањи бензински генератор који “помаже” батеријама када је то потребно.
Предности:
– Већина електричних аутомобила поседује фантастично убрзање до 60, па и до 100 km/h. Возна динамика је већином одлична, јер аутомобил фантастично “лежи” у кривинама захваљујући пре свега ниском тежишту због тешких батерија које су постављене у дну возила.
-Многи е-мобили имају фантастичан коефицијент отпора ваздуха зато што имају аеродинамичан облик и не морају да прате дизајнерска правила неопходна за функционисање возила са СУС мотором. Ово гарантује боље убрзање, већу максималну брзину и наравно више пређених километара по једном пуњењу.
-Већи део развијених земаља за куповину електричног аутомобила нуди субвенције у износу оо 3-8.000 евра. Осим тога, бројни градови нуде разне друге привилегије. Осим бесплатних јавних пуњача, ту је и бесплатан паркинг, као и мања цена регистрације возила.
– Трошкови одржавања су изузетно ниски. Електромотор има мало покретних делова, те је одржавање крајње једноставно и јефтино. Код електричних модела нема мењања уља, користи се једностепена аутоматска трансмисија која је веома поуздана, нема течности за хлађење, разних филтера, каишева итд…
-Електрични аутомобили су веома поуздани. Управо због горе наведених разлога поузданост је на веома високом нивоу. Мали део покретних делова унутар самог електромотора је велики плус.
– Електрични аутомобили су бешумни, што би значајно допринело смањивању буке. Мада је ово уједно и мана, истраживања која је спровела Европска комисија указују да је звучна загађеност градова на Старом континенту један од већих проблема са којима се становништво урбаних центара суочава.
-Нема емисије штетних гасова. Већ смо рекли да електрични аутомобил није еколошки због начина производње самог возила, али и електричне енергије. Ипак, када је аутомобил у употреби он не емитује никакве штетне гасове, што је дефинитивно велика врлина оваквих модела.
Недостаци:
– Електрични аутомобили су поприлично скупи. Пре свега јер су батерије које користе такође скупоцене, а како је обим продаје електричних и хибридних модела и даље мали, један од основних закона економије да је цена израз реткости упућује на то да батерије никако не могу појефтинити све док број продатих електричних аутомобила не постане значајно већи.
– Колико год да се на овом пољу напредује, електрични аутомобили ограничени су капацитетом својих батерија. Иако се ради на уграђивању супер-пуњача на главним путним артеријама у Европи, сама чињеница да ретко који актуелни електромобил има аутономију кретања већу од 500 километара значи да овакво возило није подобно за дуже путовање. Решење је у батеријама са већим капацитетом складиштења енергије и бржем пуњењу.
-Недостатак јавних пуњача. . Чак и најразвијеније државе света где је продаја електричних аутомобила одлична, муку муче са пуњачима.
-Електрични аутомобил није еколошки. Произвођачи често стављају у први план епитет “зелени” када говоре о оваквом типу возила. Истина је наравно далеко од тога. Иако електрични аутомобили не емитују штетне гасове они се производе на апсолутно исти начин као и конвенционални модели. Притом, уколико електрична енергија коју они користе не стиже из обновљивих извора, утом је ситуација још и гора. Поред тога, електрични аутомобили користе батерије у којима се налазе ретки метали кобалт, никл и манган.
– Због масивних батерија, готово све електричне моделе одликује изузетно велика маса наспрам њихових конвенционалних рођака. Ово негативно утиче на аутономију кретања, али још битније на зауставни пут приликом кочења.
-Недостатак звука. Не, не говоримо о звуку мотора са унутрашњим сагоревањем који пуристи толико воле, говоримо о томе да електрични аутомобили не емитују звук сем јединственог зујања. Ово је проблем поготово за пешаке који не виде па се ослањају на чуло слуха. ЕУ планира да натера све произвођаче е-мобила да у своје моделе уграде апарат који ће емитовати звук током кретања.
-Батерије нису вечне. Капацитет батерија са годинама опада, те се после одређеног времена батерије морају заменити. Не постоји консензус међу произвођачима на колико пређених километара треба извршити замену батерија нити после колико времена.
У савременим електричним возилима се као извор енергије користе разни полимери, па батерије од цинка, али су последњих година најчешће у употреби литијум јонске батерије, исте оне које користе паметни телефони и лаптопови. Ова врста батерија са катодом од литијум кобалт оксида и графитном анодом има убедљиво најбољи однос количине наелектрисања (мерене у ампер сатима) у односу на масу. Други типови батерија су тежи, а дају мање струје, док ћелија литијум јонске батерије може да задржи импресивних 200 Wh по килограму. Литијум јонска батерија има и јако добар однос пуњења и пражњења са ефикасношћу од 80 одсто, док је њена највећа слабост кратак животни век (што добро знају власници лаптопова).
Упркос томе, литијум јонска батерија је решила највећи изазов који су имали власници раних електричних возила, а то је ефикасност пуњења. Модерне батерије су постале тако ефикасне да се за само 30 минута могу напунити до 80 одсто – мада се електрична возила махом пуне у гаражи, са оваквом ефикасношћу, електромобил се и на дужем путу може напунити током паузе за кафу.
