Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Управљање процесима и стварима на даљину помоћу ИКТ

Кроз читаву историју људи су се трудили да новим изумима олакшају рад и живот. Циљ је био да се са што мање напора и уложене енергије дође до резултата. Најпре  су коришћене само просте машине (полуга, стрма раван, клин, котур и сл.) а за транспорт се користиле животиње. Затим је измишљена парна машина а касније и мотори са унутрашњим сагоревањем, електромотори итд.  Производња се из мануфактурне пребацила у масовну, транспорт људи и робе достигао је невероватне брзине, напредак се огледа у свакој људској делатности. све ово је убрзало живот људи и јавила се потреба да се рад човека, не само физички већ и мисаони, растерети употребом информационих технологија (ИТ). Како се рачунари повезани и врше међусобну размену података и програма говоримо о информационо-комуникационим технологијама (ИКТ). Рачунари, који су опремљени сензорима, комуникационим каналима и одговарајућим програмима, користе се за  за управљање процесима и уређајима, без учешћа човека или уз веома малу интервенцију. Ова технологија се назива, већ прихваћено у свету, назива Internet of Things („Интернет ствари“). Често се уређаји којима се управља рачунарима помоћу ове технологије називају „паметни“ или „интелигентни“ уређаји, јер могу самостално раде и регулишу свој рад. 
Управљање електричним, машинским и електричним склоповима апарата, уређаја и машина омогућено је помоћу великог броја повезаних рачунара који реализују различите акције без директног мешања људи. Уређаји су опремљени сензорима који прикупљају и шаљу податке на обраду а на основу тога врши се управљање процесима или уређајима и машинама.
Internet of Things (IoT) технологија се примењује  у свим областима људске делатности, од приватних (мањих) послова до великих корпорација, у индустрији, здравству, пољопривреди, економији, грађевинарству итд.

Picture

ИКТ се користи за праћење, управљање, контролу производа у индустрији и назва се Industrial Internet of Things (IIoT) . Њена примена је од настанка идеје до реализације и пласмана готових производа. ​Интелигентни системи прате и контролишу израду делова у индустрији, уочавају грешке и сигнализирају, пре појаве већег шкарта, или сами у ходу отклањају узроке.

Internet of Things (скраћено IoT) на нашем језику се преводи као Интернет ствари или Интернет интелигентних уређаја. То је појам који се односи на милијарде физичких уређаја широм света опремљених сензорима и софтверима, који су тренутно повезани на интернет како би прикупљали и делили податке. На тај начин, овим уређајима се омогућава тзв. „дигитална интелигенција“, тј. даје им се могућност да без учешћа човека користе потребне податке у одговарајуће време, уз помоћ којих уређаји могу сами да регулишу свој рад.

Интернет интелигентних уређаја је технологија која обезбеђује ефикасно повезивање дигиталног и физичког света, тј. повезивање сензора и актуатора из стварног света са интернетом. Другим речима, то је скуп међусобно повезаних уређаја, односно систем механичких и дигиталних машина и предмета, који омогућава да се подаци преносе преко интернета, а да се при том не захтева интеракција између људи или између људи и компјутера.
IoT и паметне куће
Паметне куће су места чије функционисање је заснована IoT  технологији, где има пуно ствари и предмета, апарата и уређаја који су повезани на интернет. То је једна од области у којој се велике технолошке компаније, као што су Amazon, Google и Apple, жестоко надмећу. Најочигледнији пример су паметни звучници као што су Amazon Echo, али такође постоје и паметни прекидачи и утичнице, сијалице, камере, термостати, паметни фрижидери…

Осим што се сви ови паметни уређаји показују као сјајна новина у опремању кућа и власницима знатно олакшавају живот, постоји и много озбиљнија страна њихове примене. Наиме, паметни уређаји могу помоћи старијим и болесним људима да буду независни од других и да олакшају породици или старатељима да комуницирају са њима и да их прате.

Најзад, ако добро разумемо како функционишу паметни уређаји у нашој паметној кући, и знамо све њихове могућности, као и начине њиховог правилног подешавања, можемо уштедети енергију – на пример, смањити трошкове електричне енергије или трошкове грејања.


То могу бити најједноставније играчке за децу, али и много озбиљније и сложеније ствари, као што су, на пример, млазни мотори опремљени хиљадама сензора који им служе да прикупљају податке и шаљу повратне информације. И више од тога – сензорима је могуће покрити читаве регије и области, како би уз њихову помоћ могли да контролишемо животну средину (ниво буке или загађења) или да вршимо безбедносни надзор над тим подручјима.

Данас се већ увелико користе разне паметне ствари – наши телевизори и наши фрижидери могу бити паметни, имамо системе видео надзора опремљене разним сензорима, паметно осветљење, паметно грејање, паметне куће и паметне градове. IoT технологија се примењује у пољопривреди, фабрикама, у саобраћају…

Picture

Ево и неколико једноставних примера:

Паметна сијалица се може укључити или искључити уз помоћ апликације на паметном телефону и тако она постаје интернет ствар. Уличне светиљке или осветљење у канцеларијама и другим пословним објектима поседују сензоре покрета, па се уз помоћ тих сензора саме пале када региструју нечије присуство, истовремено шаљући преко интернета (апликације) повратну информацију (упозорење).
Уз помоћ топлотних сензора системи грејања сами регулишу температуру у кући или стану, у зависности од тога да ли има присутних људи или не.
Уз помоћ сензора дима сигурносни системи преко интернет апликације шаљу упозорење на пожар.
Паметни фрижидери превазилазе оно што су могли класични комбиновани фрижидери јер уз помоћ термо сензора сами регулишу сложене програме управљања температуром и могу чак слати обавештења када у фрижидеру нестане одређених намирница.
У паметним градовима постоје чак и паметни контејнери који сами упозоравају да су пуни и да их је потребно испразнити.
У пољопривреди се користе паметни системи наводњавања, који одређују оптималну количину воде потребну за заливање пластеника, њива и другог пољопривредног земљишта.
Важно је напоменути да се термин IoT користи за уређаје за које се обично не претпоставља да би могли да имају интернет конекцију и који могу да комуницирају са мрежом независно од људског учествовања. Тако на пример, рачунари се генерално не сматрају IoT уређајем, као ни паметни телефони – иако је паметни телефон препун разних сензора. Међутим, паметни сат, фитнес наруквица или било који други уређај који можете носити свуда са собом се сматрају IoT уређајем.

Овај унос је објављен под 5. разред. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.