Увод у електронику

Савремени електронски уређаји садрже сићушне електронске делове – компоненте, које су међусобно повезане у коло електричне струје,  најчешће на електронској штампаној плочи. Данас  готово да нема уређаја који не садржи електронске компоненте. Компоненте делују тако што се електрони  усмеравају како да теку кроз коло, уз прилагођавање одређених параметара (струје и напона).

Аналогне величине се налазе свуда око нас (температура, брзина, јачина електричне струје….) Аналогна кола функционишу са аналогним сигналима, чије електричне промене и облици у потпуности одражавају појаву у природи.  За аналогне     величине важи да се њихове величине могу непрестано мењати од неке минималне до максималне вредности. Аналогни сигнали  су континуирано променљиви сигнали .

analogne velicine

Основна идеја дигиталне технологије је запис сигнала као низ бројева, који представљају његове вредности. Дигитална кола функционишу са дигиталним сигналима, који представљају комбинацију логичких нула и јединицa (0 и 1). Логичко стање „1“ је стање у којем има напона, а  логичко стање  „0“ је стање у којем нема напона.

digitalna logicka stanja

Дигититалне технологије имају предности у односу на аналогне, а већина физичких величина има аналогни карактер. Да би дигитални уређај препознао аналогни сигнал, потребно је претварорити аналогни у дигитални сигнал. То се постиже помоћу аналогно-дигиталног  претварача (А/Д). Задатак А/Д претварача  је да на свом излазу даје бинарни број, који представља тренутну вредност аналогног сигала на његовом улазу.

Дигитални сигнали се могу поново  претворити у аналогне помоћу Д/А претварача.

Да би ми разумели уређаје, а и они нас,  потребно је декадне бројеве претварати у бинарне и обрнуто.

Бројевни систем је систем помоћу којег се представљају бројеви.

Најпознатији бројевни  систем је декадни систем чија је база  10, који највише и користимо. Поред њега се користи   бинарни систем чија је база 2, хексадецимални чија је база 16 и октални систем чија је база 8.

Један бројевни систем се увек састоји из базе б и скупа симбола које називамо цифрама.

Декадни систем је данас најраспростањенији. Пореклом долази из Индије, а у Европи се први пут појављује у 10. веку, тада још без нуле.

Желимо ли бројеве из декадног бројног система претворити у неки други бројни систем, најједноставније ћемо то учинити тако што број делимо базом бројног система у којег га претварамо све док количник не буде 0, а потом препишемо остатке дељења уназад. Пример претворбе броја 20:

бинарни

20 : 2 = 10 (0)

10 : 2 = 5 (0)

5 : 2 = 2 (1)

2 : 2 = 1 (0)

1 : 2 = 0 (1)

бинарни број је   10100

Бинарни  систем  је данас  поред декадног система ово најраспростарњенији систем због употребе у дигиталној техници и рачунарству.

Бинарни систем је систем на бази 2. Значи сваки број се представља искључиво са две цифре. У нашем случају нека то буде 0 и 1. Бројеви би онда изгледали овако:

  • 0 = 0
  • 1 = 1
  • 2 = 10
  • 3 = 11
  • 4 = 100
  • 5 = 101
  • 6 = 110
  • 7 = 111
  • 8 = 1000

Претварање бинарног броја у децимални функионише на следећи начин:

11001 (2) = 25 (10):

1*24 +1*23 +0*22 + 0*21 +1*20 = 16 + 8 + 0 + 0 + 1 = 25

Претварање бинарног у децимални број

Претварање децималног у бинарни број

Advertisements
Овај унос је објављен под 8. разред. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Увод у електронику

  1. andjela pesic каже:

    Vrlo korisno na casovima tehnickog vaspitanja i vrlo pomaze ucenicima

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s