Активне електронске компоненте

НЕлектроника је наука која се бави развојем и применом електронских компоненти и кола ради решавања широког спектра задатака у свим областима људског рада.

Електронска кола се састоје од компоненти које у зависности од својих електричних особина се могу поделити на активне и пасивне.

stampana ploca

Активне елктронске компоненте су компоненте које имају појачивачка својства. Ту спадају полупроводнички елементи диоде, биполарни транзистори, разна интегрисана кола, тиристори, фотоелементи и електронске цеви.

На полупроводничка својства се може утицати додавњем одређених примеса у процесу њихове производње. У зависности која је примеса додана имамо проводнике типа P или N.

За полупроводнике типа P и типа N  је карактеристично то да се електрична струја формира попуњавањем електронског омотача атома, који имају мањак електрона, периферним елeктронима суседних атома, а код полупроводника типа N, струју формирају негативни носиоци тј. слободни електрони.

Када се споје  једна до друге P и N проводна зона површина њиховог додира се назива PN спој, а читава конструкција са металним прикључцима представља полупроводничку диоду. Особина сваког PN споја, а тиме и диоде је исправљачко својство.

Када се диода прикључи на наизменични напон (напон чија се вредност и поларитет мењају током времена), таква диода пропушта струју само када јој је анода тј. P слој на вишем нивоу него катода тј. N слој. У обрнутом случају  када је напон анода-катода негативан, диода је негативно поларисана и кроз њу тече занемарљиво мала струја. Да би диода проводија струју потребно је да напон анода-катода достигне одређену граничну вредност која се назива напон прага и за силицијумске диоде износи око 0,6  V, а за германијумске око 0,2 V.

Врсте полупроводничких диода
Постоје тачкасте диоде ( диоде са тачкастим спојем) и диоде са површинским спојем (слојне диоде).vrste dioda

Тачкасте диоде су нашле примену за исправљање (детекцију) високофреквентних сигнала, где показују одлична својства због малог напона прага и брзог рада, а због мале површине PN споја не смеју се оптеретити већим струјама. Слојне диоде се примењују за веће струје и ниже фреквенције, а праве се искључиво од силицијума.

Постоје Зенерове, тунелске, фото-диоде итд.

diode

dioda

Диода

simboli-dioda

Симболи диода

Транзистор
Основни тип транзистора који се најчешће примењује је биполарни транзистор, а састоји се од три полупроводничка подручја различите проводности, размештена по распореду PNP или NPN, при чему свако подручје има сопствени електрични прикључак, средишњи слој се зове база Б, треба да је танак да би се добио ефекат појачања, остали прикључци су колектор и емитер.

Транзистори су се некада радили као германијумски транзистори, а сада се углавном раде силицијумски, јер су јефтинији, а карактеристике им се при загрејавању пуно спорије мењају него код германијумских транзистора.

У пракси се употребљавају  PNP транзистори, поготово тамо где NPN не могу, у неким колима се употребљавају оба типа, напони NPN и PNP транзистора су супротних смерова, али је њихов рад принципјелно исти.

tranzitori

tranzistori

 Транзистор појачивач
Транзистор се прикључује у коло тако да PN спој база емитер буде директно, а база колектор инверзно поларисан. Појачање се врши тако што се помоћу мале промене струје базе, изазива велике промена струје колектора, а тиме и струје емитера тј. излазне струје.

Коефицијент струјног појачања је однос излазне и улазне струје и представља важну карактеристичну величину  за транзистор и ма ознаку β.

Транзистор као прекидач се употребљава код рачунара који се састоје од електронских кола која оперишу само са два нивоа напона логичком нулом-низак напон и логичком јединицом-висок напон.

У електроници се користе се транзистори са ефектом поља –ФЕТ транзистори који имају предност у односу на класичне транзисторе јер им је мања потрошња струје, имају много већу улазну отпорност и зато могу да појачавају и врло слабе сигнале, да стабилније раде на повишеним температурама.

tranzistor.jpg

Транзистор

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s