Ергономија

У ужем смислу значења ергономија је наука која се бави дизајном производа на начин који ће обезбедити најефективнију прилагођеност људском телу.

Ергономија садржајно јесте мулти и интердисциплинарна наука која се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим био-психо-социјалним ограничењима и захтевима како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и поузданија. Под појмом машина подразумева се сваки материјални предмет са којим човек долази у додир приликом обављања неког посла, тако да је машина тастаура рачунара, обична оловка, али и локомитива, аутомобил, авион итд.

Ергономски дизајнирана радна места доносе повећану мотивацију и задовољство, боље перформансе и квалитет рада, као и смањење одсуства услед здравствених проблема. Једном речју: велики плус за ефикасност, продуктивност и конкурентност

Висина радника и радна висина

Радна висина мора бити прилагођена висини радника и врсти посла који се обавља. Средња висина од 1 125 мм је оптимална за радна места „устани/седи“.

Радна површина

Висина радне површине треба да буде између 800 мм и 1 150 мм. Савијање и рад изнад нивоа срца уносе неравномерно напрезање радника.

Зона дохвата

Мора се обезбедити лак дохват до материјала и производа током рада. Избегавати ротацију торза и померање рамена, нарочито под напором.

Прилив материјала

Све удаљености хватања морају бити што је могуће краће. Контејнери са материјалом морају бити у зони директног дохвата радника.

Видокруг рада

Избегавати непотребно кретање главе и очију. Објекти који су увек на истој удаљености не захтевају промену фокуса. Избегавати рад у тачкама које нису у видокругу.

Расвета

Оптимална расвета радног места отклања превремени умор, побољшава концентрацију и спречава грешке у раду. Избегавати сенке, бљештање и трепераво светло.

Подешавање на радном месту

Правилно подешавање радног места минимизира непотребно кретање, елиминише физичко замарање, а радна позиција обезбеђује правилан положај тела.

Алати за планирање
Ергономски упитник и шаблони користе се за планирање, а за пројектовање до потребног нивоа детаља на располагању је МТПро софтверски пакет.

Живимо у веку техничко технолошког развоја где се добар део послова обавља  уз помоћ рачунара. Свакодневно, вишечасовно седење испред монитора може да остави дугорочне последице на здравље корисника. Иако нам модеран начин живота намеће свакодневни рад на рачунару, ми нисмо баш сворени за то.

Често  имамо прилику да читамо о синдрому рачунарског вида, оптерећењу доњег дела леђа, миофацијалном синдрому, синдрому карпалног тунела и повредама тетива. Постоји још много проблема који могу настати овим путем, али уз ергономски дизаран намештај и уз поштовање ергономије као научне дисциплине, наведени проблеми се могу свести на минимум и рачунар се може несметано  користити. Потребно је прилагодити физичко окружење потребама е-ученика и балансирати захтевима ергономије.

ergonomija 2

Препоруке за физичко окружење

sedenje za racnarom

1. Ергономски дизајнирана столица – Најадекватнија столица би била она која пружа могућност подешавања појединих делова (висину, наслоне за леђа и руке,…). Висина колена корисника би требало да буде у нивоу или мало испод нивоа седеће површине (која би требала бити 2-3 цм шира од ширине кукова). Висина столице би требало да обезбеђује да се стопала ослањају на под. Такође, наслон столице би требало да буде довољно велики да обухвати све делове леђа.

ergonomska stolica

2. Висина стола – Висина стола зависи од висине корисника и посла који се обавља за њим. Препоручене висине се разликују зависно од посла: писање: 70-76 цм; коришћење миша: 68-74 цм; куцање: 66-71 цм. За особе просечне висине препоручује се оптимална висина од 70 цм изнад пода.  Сто мора бити простран и потребно је да омогућава да шаке буду у нивоу са лактовима.

3. Положај корисника:

 Положај тела: Правилно седење подразумева да вам леђа буду усправна, да је доњи део кичме подупрт доњим делом столице. Рамена би требало да су благо повијена уназад, али не спуштена нити подигнута јер се у том случају нагомилава напетост (у леђима и врату) која може да узрокује главобоље и болове у мишићима.. То значи да би стопала требало да буду равно на поду или на неком подупирачу ако сте нижи и да са потколеницом, у седећем положају праве угао од 90 степени. Колена би требало да буду у слободном положају тј. није препоручљиво да имате нешто испод стола у шта бисте стално лупали ногама или што би вас спутавало у покретима.

naslon za stopala

Правилан положај главе и врата: Монитор треба да вам стоји равно у линији погледа када вам је тело исправљено. Сместите монитор право испред себе. Удаљеност можете мерити дужином своје руке, не би требало да буде ближи од врха ваших прстију када испружите руке испред себе. Пиликом рада на рачунару, врат не би требало да кривите нити да постављате у било који неприродни положај. Ако радите на лаптопу, како не бисте стално кривили врат на доле да бисте гледали у монитор, добро је да код куће и/или на послу имате екстерни монитор и тастатуру коју прикључите на лаптоп, и онда радите нормално гледајући право у монитор испред себе и не кривећи врат. Друга опција је да купите подупирач за лаптоп којим можете да подешавате његов положај и висину монитора.

sedenje2

Могу се додати држачи папира.

drzacPapira

Правилно држите руке: Положај руку треба да буде такав да не оптерећује целокупно држање вашег тела. Руке треба да држите уз тело, лактови ослоњени на сто, а шаке треба да буду у висини са лактовима (који су повијени око 90 степени), како бисте минимизовали потребу за савијањем прстију док куцате. Положај тастатуре и миша ће вам у многоме помоћи. Тастатура треба да буде испред вас како би подржавала природан положај руку, а миш са десне (или леве) стране одмах поред тастатуре, како се не бисте истезали да га дохватите или кривили када га користите.

razdvojena tastatura 2 razdvojena tastatura 1 razdvojena tastatura

Правилно куцајте: Положај шаке, као и свега осталог, треба да буде што природнији, она треба равно да стоји уз подлогу тј. тастатуру, са прстима благо савијеним. Сваку врсту кривљења шаке треба да избегнете јер оно оштећује зглобове, а та оштећења могу бити трајна. Када померате миш трудите се да то буде целом руком, а не само зглобом јер га тако, такође, кривите и оштећујете. Сличан је случај кад користите два или више тастера одједном (писање великог слова или сл.), пробајте да том приликом користите обе руке и тако смањите стрес над зглобовима.

 

podlozakZaPodlakticu

drzacZaPodlakticu

Шаке би требале бити у нивоу са лактовима.

podloga za zglobove

podmetacZaNaginjanjeTastature

 

ergonomija 3

ergonomski mis

4. Рефлексија светлости са монитора – Вештачко и дневно светло може да изазове велики проблем приликом рада на рачунару.

Зато је најбоље да монитор буде паралелан са прозором. Вештачка светлост се елиминише гашењем светла (али никада не треба радити у апсолутном мраку).

Стону лампу је потребно усмерити у правцу који кориснику највише одговара.

Уколико, због димензија просторије, температуре или других физичких ограничења, није могуће испунити наведене услове, увек се могу применити посебне технике (нпр. ако сто није довољно висок, висинска разлика се може надоместити постављањем неког предмета на њега, а затим рачунара на додати објекат и сл.).

Ергономски обликовано радно место:

ergonomija

   

Advertisements
Овај унос је објављен под 7. разред. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.