Структура рачунара

-Шта је матична плоча?
 Матична плоча је штампана плоча са многобројним електронским елементима (интегрисана кола, отпорници, кондензатори, транзистори). Служи за повезивање делова рачунара у функционалну целину, омогућава њихово напајање струјом и њихову међусобну комуникацију. Од њеног квалитета зависи квалитет рачунара.

maticna ploca
-Шта се налази на матичној плочи?
 На матичној плочи се налазе: BIOS чип, подножје микропроцесора, слотови и конектори.

– BIOS чип – садржи софтвер који тестира све делове рачунара, сваки пут када се рачунар укључи.

rom cip u kom se nalazi bios

podnozje procesora

Подножје или постоље за микропроцесор

-Слотови су дугуљасти прикључци за друге штампане плоче са одређеним функцијама (звучна,графичка,…)

AGP slot
 – Конектори -прикључци, различитих облика за напајање хард диска, флопи диска, штампача, скенера и других периферијских уређаја.

 – Портови -серијски и паралелни порт, USB, Fire Wire , Game порт

portovi1. Прикључак за тастатуру и миша

2. USB прикључак

3. Паралелни порт

4. Game порт

5. Прикључак за звучну картицу

6.  Display порт

7. Серијски порт

-Шта су магистрале?
 Магистрале су електронски водови којима се сигнали крећу између различитих делова матичне плоче.

-Шта је микропроцесор?
 Микропроцесор чип који управља радом рачунара. Налази се на матичној плочи. По укључењу рачунара добија инструкције за рад од BIOS -а. Када се покрене оперативни систем и други програми даље од њих добија инструкције.

mikroprocesor na ploci

На основу задатих инструкција микропроцесор ради три основне ствари: обавља аритметичко – логичке операције, преноси податке са једне меморијске локације на другу, прати низове инструкција и доноси одлуке о њиховом извршавању.
Микропроцесор одликује: брзина рада  (број MIPS -ова и  брзина радног такта).  MIPS је мерна јединица која показује колико милиона инструкција може микропроцесор да обради у секунди. Са повећањем броја транзистора расте и број MIPS -ова.
 Брзина радног такта такође одређује брзину рада микропроцесора и мери се у херцима ( Hz ). Модерни микропроцесори могу да обраде и више од две милијарде бајтова у секунди и раде на брзинама већим од 2 GHz.

-Шта је меморија? 

 Од тренутка када се укључи рачунар па док се не искључи, микропроцесор непрекидно користи меморију. Када се говори о меморији обично се мисли на RAM меморију коју најчешће називамо “оперативна меморија”
 Оперативна меморија, кеш и регистри чувају податке само привремено, док је рачунар укључен у струју. Постоји и трајна меморија која памти податке без обзира на стање рачунара: хард диск, флопи диск, ROM,BIOS, флеш меморија.
RAM меморија RAM  скраћено од  en.   Random Access Memory  (меморија насумичног приступа), меморија у коју се подаци могу и уписивати и читати и чијем садржају се може приступити по било ком редоследу. 

ram memorija
 ROM  скраћено од  ен .   Read-Only Memory  – меморија из које се подаци могу само читати. Код класичних ROM чипова, подаци се на њих уписују током самог процеса производње и касније се не могу мењати.

ROM chip

                                 Типичан пример ROM чипа – ROM меморија.

-Шта је тврди диск? 

Hard disk  (тврди диск) је уређај који пише, чита, брише и трајно памти податке. Сваки рачунар данас има барем један тврди диск, на њему се држе сви подаци неопходни за покретање и рaд  оперaтивног систем   рaчунaрa. HardDisk

-Шта је флопи диск?
 Флопи диск Flopi disk  ( en.   floppy Disk Drive, FDD ) је уређај за чување података који предстаља преносиви  медиј . Подаци се могу уписивати читати и по потреби брисати. Због малог капацитета се све више избацује из употребе. 

flopi disk

                                        Унутрашњост флопи уређаја

flopi disk

-Шта је  CD?
CD  је скраћеница за Compact Disc или компактни диск који користи оптички запис за снимање података. CD је преносиви медиј на који се подаци обично могу само уписивати, али постоји и CD-RW верзија која омогућује преписивање, односно даје могућност брисања сачуваних података.

-Шта је DVD?

 DVD  је скраћеница od Digital Versatile Disc. Попут  CD -a користи технологију оптичког записа али поседује пуно већи капацитет.

-Како иде ток података?

Без обзира на то одакле се добијају подаци, углавном иду прво у оперативну меморију. Затим их микропроцесор узима и делове тих података који ће му бити потребни, смешта у кеш меморију. Неке посебне инструкције смешта у регистре.
-Шта је кеш меморија?

Кеш меморија је супербрза меморија. Убрзава рад рачунара тако што привремено чува податке које микропроцесор често користи у раду и скраћује време преузимања података из оперативне меморије. Налази се делом поред, а делом у микропроцесору.

-Шта су регистри?

 Регистри су меморијске ћелије уграђене унутар микрипроцесора које привремено чувају податке за обраду. Те податке најчешће захтева аритметичко – логичка јединица.
-Шта је  флеш меморија?

Користи се као још једaн облик хард диска, само мали, лако преносив и тих. Нема покретне делове као хард диск.

fles memorija

fles memorija 2

                                    Флеш меморија унутар  USB   стика

Време приступа подацима јој је изузетно кратко. Није јој потребан посебан извор енергије, јер се напаја преко матичне плоче. Најчешће се користи за израду меморијских штапића или USB флеш уређаја

-Шта је интерфејс?

Означава међусклоп, међувезу, место споја, место приступа. 60-тих година почиње примена у рачунарској индустрији. Означавала је тачку узајамног дејства, интеракције између рачунара и другог уређаја.

Интерфејс је веза између два уређајa или система који се не могу директно повезати. Служи за пренос информација између делова система.
Хардверски интерфејс се састоји од штампане плоче и основних електронских компоненти. Кориснички интерфејс означава визуелни распоред контрола на монитору
Контроле могу бити:  графичке (прозори, иконе и дугмад), текстуалне (текстуалне команде), звучне (гласовне команде). Помоћу њих корисник комуницира са системом и управља његовим радом. Може да покреће друге софтвере или периферијске уређаје.

-Шта је модем?

Модем (модулатор – демодулатор) је интерфејс, односно електронски уређај помоћу кога се рачунар може спојити на Интернет. Главна особина модема је његова брзина преноса података и мери се у килобитима по секунди ( Kbps).
 Деле се на:  интерне (унутар рачунара), екстерне (ван рачунара). Према начину повезивања и преноса сигнала разликујемо: Dial up ,  ADSL,  кабловски, бежични.
Dial up модем се спаја  преко слотова на матичној плочи или је уграђен у матичну плочу. Веза са Интернетом остварује преко мреже фиксне телефоније Телефонски кабл се прикључује на модем преко конектора.
 analogni Modem

                                      Аналогни модем – унутрашња варијанта
 
 Основни задатак му је да модулира сигнал када га шаље и демодулира када га прима. При модулацији, модем претвара дигитални сигнал у аналогни (звучни), који може да се преноси преко телефонске линије. При демодулацији ради обрнуто.
ADSL модем се спаја  са рачунаром преко мрежног кабла на мрежну картицу. Један модем има више излаза за прикључивање више рачунара.

adsl modem

Везу са Интернетом остварује преко мреже фиксне телефоније као и Dial up модем. На телефонски прикључак се повезује телефонским каблом преко сплитера.
-Шта је сплитер?
 Сплитер је мали уређај са два излаза. Дели телефонску линију аналогну (за глас) и дигиталну (за Интернет). То омогућава да нам је телефонска линија увек слободна за телефонирање. Ради на принципу модулације и демодулације сигнала.

spliter
Типична брзина преноса сигнала је   1024/128  Kbps.  Први број означава брзину преузимања података са Интернета, а други број брзину слања података на Интернет.
Због разлике у брзинама слања и пријема податак назван је асиметрична дигитална претплатничка линија – ADSL.  ADSL модеми могу да послуже и као мрежни уређаји (рутери) за бежично повезивање рачунара у мрежу.

Кабловски модем се спаја  са рачунаром преко USB улаза или мрежног кабла. Везу са Интернетом остварује преко система кабловске телевизије. Користе се на другим фреквенцијама у односу на телевизијске канале да не би дошло до преклапања са телевизијским сигналом.
  

kablovski modem
 Бежични модем се спаја  са рачунаром преко слотова на матичној плочи или USB улаза. Постоје три врсте ових модема:  картице са антеном,  PC картице, USB модеми.
  
 Бежичне картице са антеном се постављају у унутрашњост рачунара на матичну плочу. Њихов задатак је да претварају дигиталне податке у радио сигнале. Везу са Интернетом остварују радио сигналима преко приступних уређаја ( ADSL модем или неки удаљени сервер).

bezicni modem 2
 PC картице раде на исти начин као и картице са антеном и најчешће се користе код лаптопова. Новији лаптопови имају већ уграђене бежичне картице, па је за повезивање са Интеренетом потребно само пронаћи приступно место ( hot spot ).

pc kartica

УСБ модеми за пренос сигнала користе постојећу мрежу мобилне телефоније и можете се прикључити на Интернет са било ког места које покрива мрежа мобилне телефоније.

usb modem

Advertisements
Овај унос је објављен под 8. разред. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Структура рачунара

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s