Погонске машине-мотори

Погонске машине су машине које се користе за покретање радних машина и механизама, транспортних машина и механизама итд. и зовемо их још мотори. Оне користе разне врсте извора енергије, коју на одређен начин претварају у механичку, а механичка се онда даље претвара у друге видове енергије. Јачина мотора се мери  на основу механичке енергије односно рада   који може да се изведе у јединици времена.

Моторе смо поделили   на хидрауличне, топлотне и електричне.

Хидраулични мотори су мотори који користе потенцијалну или кинетичку енергију воде, за претварање у механичку енергију. У хидрауличне моторе убрајамо хидрауличне цилиндре и турбине.

Хидраулични цилиндри су линеарни хидраулични мотори који изводе транслаторно кретање и при том  преносе силу која зависи од притиска течности и површине клипа.

Хидрауличне турбине су турбине које користе потенцијалну енергију воде. Вода се на погодан начин уводи у радно коло, преноси потисну енергију, окреће га и изводи механички рад. У зависности од висине воде, разликујемо следеће врсте турбина: Пелтонову (за веће падове), Франсисова (за средње падове), Капланова (за мале падове и велике протоке).

turbina-peltonova-tech-muzeum-Brno2008

пелтонова турбина

Пелтонова турбина

turbina-kaplanova2-celek1-tech-muzeum-Brno2008

капланова турбина

Капланова турбина

turbina-francisova+soupe-tech-muzeum-Brno2008

франсисова турбина

Франсисова турбина

Турбину чине систем за довод и усмеравање воде, радно коло са лопатицама у које удара вода и одводни систем воде. Турбина се обично спојницом повезује са генератором.

Топлотни мотори су машине које користе топлотну енергију сагоревања горива и произвoде механички рад. Сагоревањем горива добијамо топлотну енергију која прелази у потенцијалну енергију паре, а она се претвара у механички рад или енергију кретања. Први топлотни мотори су били са спољашњим сагоревањем тј. изван мотора, па се пара уводила у парне машине и парне турбине. Касније се појавио мотор са унутрашњим сагоревањем где се сагоревање одвија у мотору.

Топлотни мотори могу бити: мотори са спољашњим сагоревањем и мотори са унутрашњим сагоревањем (СУС). Мотори са спољашњим сагоревањем  су парне машине и  парне турбине. Мотори са унутрашњим сагоревањем су клипни мотори – ротациони (Ванкелов) и линијски (двотактни и четверотактни)

Парне машине су машине које користе водену пару произведену у котлу и претварају потенцијалну енергију притиска у механички рад. Прву парну машину је саградио  Џемс Ват.

                                                         Парна машина у раду

parna masina

1 – ложиште, 2 – грејне цеви, 3 – котао са паром и водом, 4 – димњак, 5 – разводник паре, 6 – клипни механизам, 7 – погонски точкови

Парана машина покреће локомотиве, бродове,…

Парне турбине су топлотни мотори код којих се користи пара произведена у парном котлу, при чему долази до претварања кинетичке енергије паре  у механички рад.

Принцип рада парне турбине

Пара из котла (има потенцијалну енергију) се одводи до млазница и долази до претварања потенцијалне у кинетичку енергију.  Пара се после млазница усмерава на лопатице радног кола, при чему долази до обртања ротора, односно вратила, гонећи тако генератор. Искоришћена пара се одводи до кондензатора одакле се поново враћа у котао.

Мотори са унутрашњим сагоревањем су мотори код којих се сагоревања одвијају у самом мотору и где се директно створена потенцијална енергија претвара у механички рад. Ти  мотори се примењују  за погон аута, авиона, локомотива, бродова…

Клипни СУС мотори  су мотори који имају цилиндре и у којима се врши сагоревање горива и претварање топлотне енргије у механички рад и нашли су примену код бродова, на железници…. Клипне СУС моторе смо поделили  на ото-моторе или бензинске моторе и на дизел моторе.

За  ОТО -моторе је карактеристично да се смеша ваздуха и горива ствара у карбуратору.

За  ДИЗЕЛ -моторе је карактеристично да се гориво убризгава у цилиндар у коме се налази сабијени ваздух.

Ото и дизел-мотори  се раде као двотактни и четверотактни мотори. Ото-мотори као гориво корисе деривате нафте и то бензин, а дизел -мотори користе дизел уље.

Четрверотактни мотор

Главни делови мотора су: мешач горива и ваздуха-карбуратор, цилиндар, клип, клипњача, коленасто вратило, кућиште, глава мотора, усисни вентил, издувни вентил, брегаси механизам, стартер и свећица.

delovi motora

1-картер, 2-коленасто вратило, 3-клипњача, 4-клип, 5-цилиндар, 6- усисни вентилвентил, 7-издувни вентил, 8-брегастаи механизам, 9-свећица

Четрверотактни мотори раде у 4 такта: усисавање, сабијање, сагоревање и  издувавање. У току рада имамо 4 померања клипа, а 2 обртаја коленастог вратила, а то се оставрује уз помоћ брегастог вратила које се окрене једном и то тако што су брегови у одређеном положају.  За то време треба да се отворе по једанпут усисни и издувни вентили. Смеша се пали једном, а постиже се варницом коју обезбеђује систем са паљење. Смеша се припрема у карбуратору у који се уводи гориво и ваздух.

četverotaktni Oto motor




4. takt

Двотактни мотори

Двотактдни мотори раде сва 4 радна процеса у два такта, односно за један обртај коленастог вратила. Двотактни мотори немају вентиле и брегато вратило. Мотор има канале у самом кућишту за довод смеше и одвод гасова, а клип је специјалног облика ради усмеравања струјања гасова при раду мотора. Као гориво се користи мешавина бензина и уља чиме је обезбеђено и самоподмазивање клипа. Погодни су за мање снаге и користе се за мотоцикле, чамце, тестере…

dm

двотактни бензински мотор

dvotaktni motor

1-картер, 2-коленасто вратило, 3-клипњача, 4-клип, 5-цилиндар, 6-комора за сагоревање, 7-свећица, 8-карбуратор, 9-довод горива, 10-довод ваздуха

Први такт чине усисавање и сабијање-клип се помера, усисава смешу, затвара отвор за одвод сагорелих гасова и сабија смешу. Други такт  чине сагоревање и издувавање – при крају сабијања, смешу пали електрична варница, смеша сагорева и шири се до тренутка када се отвара издувни отвор  и то је почетак издувавања, а истовремено почиње да се и отвара за улазак смеше. При уласку смеше у цилиндар она потискује заостале сагореле гасове и убрзава њихово избацивање али долази и до губитка горива.

dvotaktni  Oto motor

двотактни мотор

рад двотактног мотора без вентила

Дизел-мотори

Дизел-мотори су слични бензинским четверотактним моторима. Разликују се по томе што немају карбуратор, ни уређај за паљење, већ пумпу за убризгавање горива под притиском. Паљење се оставрује када се гориво убризга у претходно сабијен ваздух који је због високог притиска загрејан.

dizel motor

dizel motor

дизел мотор

Ванкелов мотор

Ванкелов мотор представља тип мотора са унутрашњим сагоревањем специфичне конструкције (са обртним клиповима) – ротациони клипни СУС мотор, који трансформише притисак у ротационо кретање. Сва четири такта карактеристична за (клипне) моторе са унутрашњим сагоревањем (убризгавање, сабијање и паљење горива и накнадно избацивање гасова) се врше у кућишту овалног облика у чијем „центру“ се налази ротор у облику релоовог троугла. Оваква конструкција чини овај мотор компактним, дакле мањим и значајно лакшим у односу на стандардне моторе са унутрашњим сагоревањем при чему уравнотежено испоручује снагу и то при великом броју обртаја. Овакав обик ротора је резултат тежње да се смањи радна запремина мотора и да се повећа однос између максималне и минималне запремине сваке од три коморе у току једног циклуса.

Четворотактни мотори са клиповима изврше једно сагоревање горива по цилиндру на сваке две ротације коленастог вратила док свака комора за сагоревање (комора одговара једном клипу) у Ванкеловом мотору изврши једно сагоревање на једну ротацију ротора (ротор одговара коленастом вратилу). Kод Ванкеловог мотора док ротор изврши једну ротацију изврше се три сагоравања.Ово за последицу има да Ванкелов мотор испоручује већу снагу од мотора са клиповима сличне редне запремине.

Ванкелови мотори који се користе у тркачким моторима раде и на брзинама од 10000 обртаја/минуту.

Гасне турбине

Гасне турбине спадају у моторе СУС, код који се за обављање механичког рада користе гасови добијени сагоревањем у самој турбини. Ваздух се загрејава у копресору, потом се убацује у у комору за сагоревање у коју пумпом убацујемо гориво где се оно пали и сагорева ослобађајући топлотну енергију. Добијени гас се шири и својом кинетичком енергијом покреће турбину. Турбине су једноставне, али троше доста горива примењују се за погон аута, бродова…

гасна турбина

Млазни пропулзори

Млазни пропулзори спадају у моторе СУС, а оставрују кретање на принципу реакције млаза сагорелих гасова, а по конструкцији су  у облику шупље цеви. Примењују се за погон авиона и ракета јер достижу велике брзине. Ваздух се усисава у мотор малом брзином, затим се сабија и сагорева са горивом у комори за сагоревање усљед чега на излазу на супротној страни струје сагорели гасови великом брзином, а због разлика у брзинама млаза јавља се потисна сила супротно од смера струјања млаза која покреће пропулзор у том смеру.

пресек кроз млазни мотор

Ракетни пропулзори су млазни пропулзори који кисеоник за сагоревање не узимају из ваздуха већ га носе са собом. Принцип рада је као код млазних пропулзора.

Advertisements
Овај унос је објављен под 7. разред. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на Погонске машине-мотори

  1. satelit каже:

    Hvala vam na lepoj prezentaciji

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s