Историја архитектуре

Стилови градње

Стил градње је начин обликовања града карактеристичан за једну епоху. Најпознатији стилови градње су: египатски, месопотамски, грчки, римски, барокни, ренесансни, готски, византијски, модерни и др.

Одлика сви старих стилова као што су египатски, месопотамски, грчки је у томе што су сви објекти који су били грађени посвећени њиховим боговима, јер су веровали у загробни живот.

Египатски стил

Највише су се градили храмови у част египатских божанстава и гробнице у облику пирамида. Камен је био основни грађевински материјал.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Египатска архитектура

Месопотамски стил

Месопотамија је подручје између Тигра и Еуфрата у данашњем Ираку и сматра се колевком људске цивилизације. Главни допринос Месопотамије светској архитектури је проналазак конструкције лука, свода и куполе. Једини грађевински материјал који су користили је земља, а од које су правили ћерпич или опеку. Ту су настали велики градови Ур и Вавилон. Навише су се правили храмови и краљевске палате.

Грчки стил градње

Архитектура античке Грчке је израсла из старијих култура (малоазијске и микенске) и развијала се од 7. до 5. века п. н. е. Грчки храм је најважнији и најраспрострањенији тип зграде у грчкој архитектури.

Храм је постао главни носилац стилског процеса. Храм је грађевина подигнута у част неког божанства односно за култне сврхе посвећене том божанству. Грчки храм није служио као састајалиште за вернике и више је постао скулптура него стварна архитектура, која је примерена човеку, за разлику од уметности у римској и хришћанској архитектури у чијим се храмовима састају верници.  Унутар храма су се налазили скулптуре и  поклони. Темељи су се правили од камена, а сама зграда је од непечене опеке и дрва и обложена сликама, декорисаним плочама из печене глине. У почетку се употребљавао дрвени грађевински материјал, а касније камен у првом реду кречњак.

Најважнији део храма је стуб. Постоје разлике у изгледу стуба, нарочито капитела, а затим архитрава, епистила и распореда декорације. По тим стубовима се разликују одређени подстилови грчке архитектуре: дорски, јонски и коринтски стил градње.

Дорски стил  преовлађује у континенталној Грчкој, Великој Грчкој и на Сицилији. Он је карактерисан стубом  са одговарајућим капителом. Он је ослоњен на стилобад, стуб ужи је при врху него у основи и избраздан је  жљебовима- канелурама. Завршава се капителом на којем леже правоугаоне, архитравне греде, чији састави се налазе у основи стубова. Изнад архитрава је фриз, на којем се налазе украси од триглифа (плоче са вертикалним урезима на фризу дорског реда) и метопа (простор између два триглифа) који се смењују и изнад њих се налази венац. Забат је украшен тимпаноном- троугластим елементом који је испуњен скулптуралним приказима.

триглиф

 

триглиф

метопа

метопа

 

Шест најпознатијих дорских храмова су у Селинунту, Посејдонов храм, у Паеструму Димитров храм, рушевине храма у Агригенду, Зевсов храм у Олимпији, Тезејон у Атини, Партенон на атинској акропољи и Аполонов храм у Фигалији.

дорски стил

Јонски стил преовладава у Јонији, у источном делу Егејског мора и донекле је редак на западу Грчке. Стуб јонског стила лежи на украшеној округлој стопи, виткији је од дорског стуба и има 24 канелуре. Стубови носе архитравне греде и фриз, украшен триглифима и метопама.

Најпознатији су Филипејон у Олимпији, Храма Атене Нике, Ерехтејон на атинском акропољу и Артемезијом у Ефесу.

Коринтски стил је у ствари једна варијанта јонског реда и база му је као у јонског стуба, а капител је састављен од стилизираног лишћа биљке акантуса и волута на сваком углу капитела. Најпознатији су Олимпејон у Атини, храм Ламбранди у Малој Азији и храмови кружног облика у Делфима и Епидаурусу.

Римски стил градње

Римски стил градње се одликује великим луковима, стубовима, сводовима и украсима. Значајна дела римског градитељства су: терме, храмови, позоришта, тријумфални лукови, римске базилике, мостови, аквадукти, виадукти, тврђаве, улице. Што се тиче архитектуре у Римској уметности, појављује се једно другачије схватање простора и конструкције. Од 2. века п. н. е. у римској архитектури се употребљава бетон. У бетон се може умешати камен и лакше га је обликовати. Тако су изграђени многи објекти, а елементи лука и купола које он омогућава, су постали карактеристика римске архитектуре. Зидови  су конструктивни елементи,  док се стубови налазе упуштени у зидове, у виду пиластера и у куполи. Под снажним утицајам Грчке употребљавали су се и стилски стубови и они су били само додани елементима зидних конструкција, који су се градили као носећи елементи.  Зграде су огромних димензија,   градиле су се од опека у малтеру, а на површини се употребљава камен који се доноси из Азије и Африке. Сјај и раскош се огледао у унутрашњем простору .

Готски стил градње

Готска архитектура се развила у првој половини 12. века до 16.-тог века у северној Европи. Карактеристика готике је скелетна конструкција и виткост форми које је она омогућила и које се крећу према вертикали – на горе. Карактеристични знак за готику је био изломљени лук, који је за разлику од кружног лука који се до тада употребљавао у романици, био много статичнији односно, статички правилније решење. Овај лук се употребљавао на прозорским отворима (бифорама или трифорама), порталима и приликом решавања сводова. У готском стилу су се градили сакрални архитектонски објекти, катедрале, профане зграде, дворци, мостови и друго.

 

 Миланска скала

Нотр Дам

Ренесансна архитектура

Ренесансна архитектура се јавила у између 15. и 17. века, траје и оставља различит утицај у различитим деловима Европе. Одликује се препородом и развојем одређених конструкцијских елемената старогрчке и римске архитектуре. Стилски, овој архитектури претходила је готичка архитектура, а наставила ју је барокна архитектура. Рана ренесанса је настала у Фиренци.

Ренесансна архитектура се одликује нагласком  симетрије,  пропорција, геометрије и складног односа делова, управо оним правилима која су обликовала архитектуру класичне антике, посебно римске архитектуре од које су остали многи трагови по којима су архитекти могли учити. Неке од елемената које су преузели били су стубови, пиластри, греде, полукружни лук, куполе у облику полулопте, нише и едикуле, који су заменили компликовани пропорционални систем неправилних средњовековних грађевина.

    

Брамантеов Tempietto у Риму

из палате Медичи

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 Dvorac ŠamborДворац Шамбор у Француској
Kapetan Misino Zdanje zgrada

Капетан Мишино Здање

Барокна архитектура

Архитектура у бароку је крајње динамчна, богата стубовима, луковима, нишама, волутама. Препознатљиви елементи су овал (елипса), конкавност и конвексност, те општа разиграност зидних маса и простора

Барок је стил са китњастим фасадама, обимном декорацијом унутрашњости и спољашњости.

 Версај

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Византијаска архитектура

Византијска архитектура је настала на подручју које се налази на територији Источног римског царства (Византија) и везана је за Цариград иако нема тачне демаркационе линије њеног одељивања од хришћанске уметности, може се сматрати да је настала у почетку 5. века .

Ранохришћанска и византијска архитектура Византијске цркве у основи имају облик крста код кога су сви краци једнаке дужине.  Груписање полукупола око централне куполе је карактеристично за ову архитектуру.

Из архитектуре хришћанског истока – Византије усавршен је облик уписаног крста , који се јавља у више варијанти:

– развијени уписани крст (са једном или пет купола),

– сажети уписани крст са једном куполом,

– развијени уписани крст са обимним бродом (једна или пет купола),

– уписани крст са суженим крацима,

– комбиновани са елементима уписаног крста

       

 манастир Хиландар

манастир Грачаница

Храм Светог Саве

 храм Светог Саве

Византијски стил градње

Модерна архитектура

Модерна архитектура се углавном одликује једноставним формама, изостанком украса и стварањем лепих облика самим конструкцијским елементима.

Савремена архитектура почиње у 20. веку и одликује се употребом  нових материјала као што су метал, бетон, армирани бетон, изолациони материјали, материјали за облагање итд.

 

Notre Dame du Haut u Ronchampu

музеј  Гугенхајм у Њујорку

Најпознатије грађевине из прошлости

Од праисторије па на овамо иако је техника била слабо развијена, човек је градио величансвене грађевине, а неке од њих су сачуване и до данашњих времена, а то су: пирамиде из Гизе, Стоунхенч у Шкотској, Колосеум у Риму, Акропољ у Атини, Јупитеров храм у Балбеку, Кинески зид, манастири Студеница,  Раваница, Манасија и многи други.

Advertisements
Овај унос је објављен под 6. разред. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s